Važno je da muzej ne postane Diznilend

*Šta konkretno ovo odlikovanje predsednika Republike znači za dalji rad Prirodnjačkog muzeja?

– Zaposleni u Prirodnjačkom muzeju ponosni su zato je država Srbija prepoznala izuzetan značaj naše ustanove i njen uticaj ne samo na kulturni život, nego i na doprinos nauci i obrazovanju. Istovremeno, siguran sam da će ovo priznanje biti još jedan korak ka rešavanju adekvatnog izlagačkog prostora za naš muzej, koji je jedini te vrste u državi Srbiji i koji mora biti njen ponos. U Evropi i svetu, pored glavnog grada, skoro svaki veći grad ima prirodnjački muzej. Mi smo jedina metropola čiji Prirodnjački muzej nema adekvatan izložbeni prostor i stalnu postavku . Treba napomenuti da imamo podršku ne samo našeg resornog Ministarstva kulture i informisanja, već i Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i obrazovanja i nauke i brojnih stručnih institucija, oko rešavanja ovog pitanja, ali smo svesni i teške ekonomske situacije u našoj državi i šire. Međutim, krize je uvek bilo i biće je, stoga je bitno da se radi i pokaže dobra volja za pokretanjem društvenog i privrednog razvoja države. Prirodnjački muzej nedostatak adekvatnog izložbenog prostora nadomešćuje promenom strategije svog poslovanja i, u skladu s novim muzeološkim trendovima, ide ka publici. Pored svoje male Galerije na Kalemegdanu od oko 100 metara kvadratnih, putuje po Srbiji i u okviru višegodišnjeg projekta „Putujuće izložbe“ ostvaruje izuzetnu posetu. Samo protekle godine smo obišli 17 gradova Srbije i učestvovali na brojnim manifestacijama, koje za cilj imaju promociju kulture, obrazovanja i nauke. Mi smo možda muzej sa najmanjim izložbenim prostorom, ali jedan od najposećenijih, čije postavke poseti par stotina hiljada posetilaca.

*Na proslavi 120 godina rada Prirodnjačkog muzeja, predstavnici Ministarstva kulture najavili su da će rešavanje vašeg problema doći na red čim se srede Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Kad cenite da bi to moglo da bude, imajući u vidu probijanje rokova u ova dva muzeja?

– Siguran sam da će se iznaći način, dobra volja, da Prirodnjački muzej države Srbije dobije adekvatan izložbeni prostor. To treba raditi mudro, planski. Treba uraditi moderan projekat po bazičnim muzeološkim principima i sačiniti objekat koji će biti kulturni i arhitektonski ponos grada Beograda i države Srbije.

* Da li želite novu namensku zgradu?

– Mislim da je najbolje rešenje da se izgradi namenska zgrada za Prirodnjački muzej, jer je to mnogo jeftinije rešenje, nego dobiti neadekvatnu zgradu koju treba adaptirati, dograditi, pregraditi. Adekvatni građevinski plac bi mogao muzeju obezbediti i prostor za mali botanički vrt oko samog objekta. Činjenica je da izvestan broj muzeja u Beogradu nema sopstvenu adekvatnu zgradu. Stoga, treba gledati i primere dobre muzejske prakse u svetu, gde postoje „muzejske četvrti“. Turisti ne vole kad su tačke njihovog interesovanja raštrkane po gradu na više lokacija, jer ne mogu da stignu do svih željenih lokacija.

* Postoji li lokacija za koju ste posebno zainteresovani?

– Još je rano da se o tome govori, ali se na tome radi. U teškim vremenima možda je najbolje finansijsko rešenje za državu iznalaženje adekvatne građevinske lokacije, izrada projektne dokumentacije i konkurisanje ka evropskim fondovima, koji su posebno izdašni kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, što je i jedna od delatnosti Prirodnjačkog muzeja. Siguran sam da bi dobar projekat prošao evropske fondove, a takođe treba naglasiti da u tom pravcu treba ići ka bespovratnim sredstvima, kako se ne bismo opteretili novim kreditom.

*Supruga aktuelnog predsednika Republike imala je ambiciju da se bavi muzeologijom i predlagala je da srpski biznismeni uključe kao donatori. Šta mislite o tome?

– To je svakako dobra ideja. Snažan pritisak na državni budžet i loša situacija u kojoj kompanije u Srbiji izdvajaju jedva 0,1 odsto prihoda za društveno odgovorno ponašanje uticalo je da se ustanove kulture danas nalaze u nezavidnom položaju. Osim intervencijom države, problem sa muzejima moguće je rešiti i podizanjem svesti dobrostojećih ljudi o dobrobitima ulaganja u kulturu. Broj ljudi koji pomažu na ovaj način i koji su društveno odgovorni, na nivou je statističke greške, potpuno zanemarljiv i to treba promeniti. Potrebno je zakonom regulisati obavezu društveno-odgovornog ponašanja za sve kompanije, još bolje definisati poreske olakšice za takve kompanije u tom slučaju i naravno raditi na daljem jačanju ideje zadužbinarstva.

*Prirodnjački muzej je dobio Sretenski orden, ali nove odredbe Zakona o kulturi, koje Skupština Srbije treba da izglasa, ukidaju „status institucija od nacionalnog značaja“. Koliko će to uticati na budućnost Muzeja?

– Svakako treba staviti pod znak pitanja svrsishodnost ovakvog statusa. Ustanove kulture od nacionalnog značaja su centralne ustanove zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa. Taj status se ne stiče, niti oduzima. Kriterijumi ne mogu da zavise od aktuelnih političkih stavova, već predstavljaju najviši interes države. Ustanove trebaju nositi naziv nacionalna: nacionalni muzej, nacionalni zavod za zaštitu spomenika, nacionalno pozorište, nacionalna biblioteka, nacionalni arhiv, nacionalna kinoteka.. Konačno, koja je suština utvrđivanja statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja kada se ukida njihovo prioritetno finansiranje. Nacionalni komitet ICOM-a Srbije i Muzejsko društvo Srbije aktivno su učestvovali u javnoj raspravi pomenutog zakona i pored ostalog naglasili da je Zakon o kulturi krovni zakon, koji definiše opšte principe kulturne politike i strategije, a da se interesi, prava, obaveze i odgovornosti u tačno određenim oblastima kulturne delatnosti trebaju definisati posebnim zakonima. Zato je važno što pre doneti novi Zakon o kulturnim dobrima i konačno Zakon o muzejima.

*Svuda u svetu prirodnjački muzeji su važan deo kulturne turističke ponude. Da li o tome postoji svest u Srbiji?

– Da, govori se o kulturnom turizmu, ali čini mi se da se o toj temi mnogo više polemiše, a slabo radi u tom pravcu. Prema istraživanjima, prirodnjački muzeji su u vrhu najposećenijih u svetu. Ulaganje u kulturu se oduvek smatrao za trošak i teret budžeta, što predstavlja kardinalnu grešku. Pravilno ulaganje u kulturu se može usmeriti tako da ustanove kulture postanu pokretač privrednog razvoja države Srbije, kroz kulturni turizam. Na kraju, identitet jedne nacije se čuva i prezentuje kroz kulturnu baštinu. Ako je izgubimo, ako je neadekvatno prezentujemo, jednostavno nema našeg identiteta. Kada je reč o kulturnom turizmu, čini mi se da se kod nas previše favorizuju festivalske manifestacije, kako muzičke, tako i gastronomske, dok je prezentacija kulturne baštine na margini. Ko je kriv? Pa svi po malo. Muzeji moraju promeniti strategiju poslovanja, da unesu preduzetnički duh, da se pretvore u mnogo interesantnija mesta koja pohode ne samo strani, nego i domaći turisti. Istovremeno, potrebno je raditi na profesionalizaciji kadrova, posebno kada je reč o kulturnom menadžmentu i naravno više ulagati u kulturni turizam. Svetska iskustva govore da se jedan uloženi dinar u tom sektoru vraća tri puta.

*Vi ste predsednik nacionalnog komiteta IKOM-a Srbije. Kako će se Srbija predstaviti na predstojećoj Generalnoj konferenciji IKOM, u julu i Milani, kad su u njenoj prestonici muzeji zatvoreni godinama?

– Izgovorili ste jednu rečenicu koja se genaralizuje već duži niz godina i stvara lošu i iskrivljenu sliku. Nije tačno da muzeji u Srbiji ne rade i da su zatvoreni. Pojedini muzeji su u rekonstrukciji i rade u smanjenom kapacitetu, nemaju stalnu postavku, ali rade i to vrlo intenzivno. Ali, promenjen način i dinamika prezentacije baštine, umetnosti i drugih sadržaja u kulturi, s posebnim naglaskom na očekivanja i izmenjenu percepciju savremene publike pod uticajem elektronskih i drugih medija, nameću novi pristup u oblikovanju muzejskih programa. Kulturna industrija i industrija zabave postaju sastavni deo muzejske svakodnevice, ali i prostor u kome se postavlja važno pitanje – gde je granica? Izuzetno je važno povezivanje muzeja sa vaninstitucionalnim i drugim organizacijama unutar kulturne industrije, ali se mora voditi računa da muzej ne postane Diznilend. U tom smislu je redefinisanje pozicije muzeja u odnosu na kulturnu industriju i industriju zabave od vitalnog značaja ne samo za muzej, nego i za kulturu u celini kada se ima u vidu da muzeji kao krovne institucije kulture i zaštite najdirektnije utiču na oblikovanje ukupne kulture društva u kome deluju.

Deset dana od 10 do 10

*Sa čim će se IKOM Srbije predstaviti u Milanu?

– U Milanu, na najvećem svetskom skupu muzejskih profesionalaca, predstavićemo aktivnosti muzeja Srbije, kao i manifestaciju „Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10“, koja će se ove godine održati od 12. do 25. maja. Reč je o nacionalnoj muzejskoj inicijativi, najvećoj do sada na teritoriji Srbije i jedinstvenoj u evropskom kulturnom prostoru. Ideja je bila da se povežu tri važna događaja – Nacionalna nedelja muzeja, Međunarodni dan muzeja i Evropsku noć muzeja, da sve to spojimo u jednu jedinstvenu manifestaciju tokom koje će posetioci imati vremena da u 10 dana obiću muzeje i ustanove kulture ne samo u svom gradu, nego i u susednim mestima. Treba naglasiti da ćemo te muzejske sadržaje tokom trajanja manifestacije publici pružiti besplatno – građani Srbije to zaslužuju. Sa tom manifestacijom smo počeli protekle godine. Odjek je izuzetan.