Zamlaćivanje uz zamlatovaču

U pitanju je prva o knjiga o Nikoliću od kada je postao predsednik – pa je to, možda, bio i razlog što je nekoliko beogradskih galerija iz raznih razloga odbilo da organizuje promociju.

– Kao što je bilo i devedesetih, primila nas je Borka Pavićević u CZKD-u – naveo je Lekić.

U knjizi koja na 130 strana donosi Nikolićeve sabrane izjave iz poslednjih dvadesetak godina i njihove kontradiktornosti, Lekić je u „umesto uvoda“ naveo da je „sekundarna namena priređivača ovog rukopisa da predsedniku Srbije za života obezbedi pisani spomenik“.

U satiričnim naslovima poput „Rock and rol četnik“,“Kukanje grobara“, „Bolje da se Voja ne vraća“, „Gandi iz Bajčetine“, „Odan do bola“… autor je na jednom mjestu sakupio nekoliko stotina izjava Nikolića koje je davao medijima ili izgovorio za skupštinskom govornicom.

Beogradski novinar Zoran Pavić, recenzent knjige, objasnio je na promociji da se Tomislav Nikolić od kad je javno progovorio, držao devize da se baš ne mora misliti da bi se govorilo, ali da se pričati mora da bi izgledalo da se i misli.

– Važi to za sve njegove inkarnacije: od četničkog vojvode do pokajnika, od radikala sa redenicima do evropejca sa istim takvim principima, od skupštinskog kabadahije do proizvođača rakije… Nikolić jeste jedan od političara koji je iz govora izbacio „motoriku“, ali u rvanju sa „retorikom“ svaki dan i sebi, i slušaocima, pravi nove modrice na mozgu. Reči su kod njega vazda bile apsolutno slobodne, izletale kao meci, dimile se kao tamjan ili se lepile kao šećerlema, svejedno. Uvek je imao šta da kaže, uvek je nažalost i rekao. Istraživački pronicljivo u svemu je pronalazio sebe, a iz sebe odapinjao svašta. Decenijama već, uporno, da bi ga na kraju publika nagradila pobedom u rijalitiju Srbija – objasnio je Pavić.

On je podvukao da je Nikolić pričao stvari koje čak ni Šešelj nije s prve hteo da kaže, nego je želeo da vidi malo kako se te izjave odbijaju, kakav će biti njegov rikošet, pa je to onda prenosio u skupštinu i tako dalje.

– Ni Šešelj, a ni javnost u retoričkom smislu nisu Nikolića shvatili previše ozbiljno, ocijenio je Pavić dodavši da Nikolić s vremenom nije prestajao da ima mišljenje o svemu.

On je, navodeći primere iz publikacije, podvukao da je Nikolić u kratkom vremenu o istim stvarima davao proturječne izjave.

– Sve što je pričao proteklih dvadeset godina samo je bila priprema da postane toliko popularan da ga narod postavi tu gde jeste danas. On je jednostavno zaslužio ovu knjigu, istakao je Pavić konstatujući da u knjizi nema ničeg lošeg.

Novinar Danasa i recenzent Dragoljub Petrović rekao je da još jedan kolega trenutno sprema sličnu knjigu o karijeri Tomislava Nikolića koja se zove „Krvava bajka“.

– Mislim da je to precizniji naziv koji opisuje političko delovanje trenutnog predsednika Srbije u poslednjih dvadesetak godina. Međutim, naslov Lekićeve knjige „Zamlaćivanje“ jeste šarmantniji i možda pravi opis za politiku čoveka koji se prvih 18 godina karijere bavio crtanjem granica Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, pa naglo postao evropejac, koji se sada kao predsednik ističe uglavnom podelom ordena poput kralja Nikole u onoj drami Stevana Koprivice koja se slučajno zove „Dugo putovanje u Evropu“. Druga stvar po kojoj je poznat Nikolić kao predsednik jeste proizvodnja tomovače, jerbo je te rakije sve više po raznim srpskim vinsko-rakijskim manifestacijama, ima je u ogromnim količinama i očigledno da je to prvi predsednik Srbije koji ima vremena i da peče rakiju i da se bavi državničkim poslovima – rekao je Petrović.

Autor je, pored biografije Tomislava Nikolića, izdvojio i njegove četiri zakletve. Na Romaniji 13. maja 1993. godine kao četničkog vojvode da će se „boriti za slobodu srpskog naroda i obnovu jedinstvene srpske države na Balkanu“, zatim u Beogradu 21. februara 2008. godine na mitingu „Kosovo je Srbija“, da se neće smiriti dok Kosovo ne bude pod kontrolom Srbije, onda u Skupštini Srbije 31. maja 2012. godine kada je položio predsedničku zakletvu, kao i onu u svojstvu narodnog poslanika kojom je svoj mandate dao na raspolagane Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske radikalne stranke (SRS) 26. januara 2004. godine.

Slaviša Lekić je rekao da će do kraja godine izaći knjiga sa izjavama još jednog političara čiji je radni naslov „Veberizmi“. Posetioci promocije mogli su na kraju da probaju zamlatovaču, rakiju sa specijalnom etiketom (vidi sliku). Naslovnu stranu knjige ilustrovao je beogradski karikaturista Zoran Tovirac.

Predsednik o sebi

PRAZNIK: „Rođen sam na Sretenje, veliki ljudi se rađaju na velike crkvene praznike.“ („Kurir“, 16. februar 2008)

IDOL: „‘Roki’ je zaista simbol i legenda. I liči na naprednjake.“ („B92“, 15. novembar 2011)

OTKLON OD SKIJANJA: „Predsednik Skijaškog saveza je kriminalac Mlađan Dinkić i mene skijanje ne interesuje.“ („Kurir“, 31. decembar 2007)

USPOMENE: „To što radi

Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi.“ („Nije srpski lupati“, 2007)

DU JU SPIK…?: „Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleskim kad ne mogu da sastavim misao.“ („Velika Srbija“, oktobar 2008)

FILOZOF: „Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju.“ (Narodna skupština Srbije, 7. oktobar 1993)

DOSLEDAN: „U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom.“ („Standard“, 9. novembar 2007)

ISKREN: „Nikada neće biti dosta podela na patriote i izdajnike.“ („Večernje novosti“, 4. septembar 2004)

SKROMAN: „Ja sam jedini spas za Srbiju.“ („Kurir“, 25. maj 2004)

OBEĆANJE: „Sledeće godine sam ili na vlasti, ili u penziji.“ („Press“, 29. jun 2009)

ŽELJA: „Iskreno se nadam da ću obići i Karlobag, i Ogulin, i Viroviticu. To mi je velika želja.“ („Kurir“, 24. jun 2004)

SAN: „Svake noći sanjam Veliku Srbiju.“ (TV Politika, 17. jun 2004)