Nekih šest meseci nakon poslednjeg obećanja Vladimira Putina da će odobriti bescarinski izvoz srpskih automobila, konkretno modela „fijata 500L“ u Rusiju, od ruskih zvaničnika stižu nove najave o mogućnosti realizacije tog poslovnog aranžmana i to već u prvoj polovini ove godine.
Tako se pre dva dana oglasio šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji Andrej Hripunov, koji je, između ostalog, kazao da je bescarinski izvoz automobila iz Kragujevca moguć već u prvoj polovini ove godine. On očekuje da će odluka o izvozu „fijata 500L“ na rusko tržište biti doneta 15. aprila, na sastanku predstavnika Evroazijske ekonomske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), nakon čega bi bili formirani pregovarački timovi koji bi utanačili detalje tog posla.
Ali, šef ruske Trgovinske misije juče je rekao i da se, u ovom slučaju, radi o „uzajamnoj kvoti“, odnosno o tome da će i Srbija, ukoliko joj se omogući povlašćeni izvoz putničkih vozila u Rusiju, morati da dozvoli bescarinski uvoz istog broja automobila ruskih proizvođača na srpsko tržište. Hripunov je napomenuo da bi početne kvote mogle da imaju po 5.000 automobil, te da bi, ukoliko posao krene, moglo da se razgovara i o drugoj kvoti.
Ovakav poslovni aranžman, sa tzv. „kontraisporukama“, odnosno uzajamnim kvotama ipak nije ono što su domaća javnost, a verovatno i srpski zvaničnici očekivali. Podsetimo, otuda, da je predsednik Rusije Vladimir Putin još u aprilu 2013. tadašnjem premijeru Srbije Ivici Dačiću i ondašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkić obećao, u Moskvi, da će dozvoliti povlašćeni (bescarinski) izvoz određenog kontingenta (pomenuta je brojka od 10.000) srpskih automobila na rusko tržište. Isto obećanje Putin je, u dva navrata (u leto i jesen prošle godine) dao i sadašnjem srpskom premijeru Aleksandru Vučiću, ali nijednom nije pominjao uzajamne kvote.
Da li Srbiji i kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija (FCAS) odgovara ovakav poslovni aranžman sa Rusijom? Srpski zvaničnici se juče ovim povodom, barem do zaključenja ovog izdanja Danasa, nisu oglašavali, a menadžment i radnici kragujevačke fabrike na uskršnjem su godišnjem odmoru.
Boljim poznavaocima ove problematike, s druge strane, nije baš najjasnije zašto je Rusima bilo potrebno pune dve godine (od prvog obećanja) da donesu odluku o bescarinskom uvozu, i to ne najavljivanih 10.000, nego upola manje srpskih automobila. Ima onih koji ovu odluku Rusije dovode u vezu sa njenim trenutnim međunarodnim položajem, zbog situacije u Ukrajini, koja, opet, dovodi u neugodan položaj Srbiju.
Zašto? Najpre zato što bi eventualni izvoz tih nekoliko hiljada kragujevačkih „velikih fića“ (jednonedeljna proizvodnja u Kragujevcu) na rusko tržište, na kojem se beleži drastičan pad prodaje novih automobila, predstavljala veliku avanturu. Fijat u Rusiji nema prodajno-servisnu mrežu, te se ne zna ko bi u toj zemlji prodavao vozila i rezervne delove i držao servis. Ne zna se ni po kojoj ceni bi se kragujevački „fijat 500L“ tamo prodavao. Te detalje bi, prema najavi šefa ruske Trgovinske misije, trebalo da usaglase pregovarački timovi.
Dodatni problem je stanje na ruskom tržištu, a inostrani mediji su još početkom početkom godine javljali da je zbog pada proizvodnje i prometa, Reno odlučio da svoju fabriku u Moskvi, u kojoj proizvodi oko 180.000 automobila godišnje, privremeno zatvori na tri nedelje. Dženeral Motors je najavljivao da će da obustavi proizvodnju u pogonima Sankt Peterburga od 23. marta do 15. maja, dok je Volvo još u januaru zaustavio proizvodne linije u Kalugi, s time što se ne zna kad će ponovo da budu pokrenute. Trenutna situacija na ruskom tržištu još je i gora nego krajem prošle i početkom ove godine, usled čega bi pojedine inostrane kompanije mogle trajno da napuste Rusiju.
Gde je tu, onda, interes Rusije, koja i u mnogo boljim ekonomskim prilikama, štiteći interes svoje automobilske industrije nije dozvoljavala bescarinski uvoz automobila i drugih motornih vozila ne samo iz Srbije, pouzdano se ne zna. Pretpostavlja se, međutim, da bi Srbija, ulaskom u ovako „upakovani“poslovni aranžman bila na šteti, i to i na ekonomskom i na političkom planu.
Na ekonomskom zato što bi bescarinskim uvozom automobila nekog od ruskih proizvođača, najverovatnije GAZ-a, koji je najveći u sektoru komercijalnih transportnih vozila u Rusiji, i koji, u saradnji sa Folksvagenom, Škodom i Dženeral Motorsom, proizvodi modele „Škoda Oktavija“ i „Škoda Yeti“, te „Folksvagen Jetta“ i „Ševrolet Avea“, povlašćenim izvozom u Srbiju najozbiljnije ugrozio domaće uvozničke firme, i zaposlene u njima, koje već duže posluju na ivici kolapsa. Uz to, ulaskom u posao uzajamnog izvoza automobila sa Rusijom, koja je pod embargom zapadnih zemalja, Srbija bi ponovo „gurnula prst u oko“ Evropskoj uniji i Americi, a da, za uzvrat, od toga nikakve ekonomske koristi ne bi imala.
Cena
Na ruskom tržištu bi „fijat 500L“, i bez carine, koštao između 13.000 i 15.000 evra, što je preskupo za kupce u toj zemlji gde je pad prometa u toj grani zabeležio neverovatnih 40 odsto. Kako bi se na takvom tržištu prodavali automobili koji koštaju do 15.000 evra, nije teško pogoditi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
