Sudski sporovi između AIK banke i kompanije za trgovinu vozilima Jucit povodom spornog kreditnog aranžmana ulaze u desetu godinu, a pri tom se dodatno komplikuju novim i ozbiljnim optužbama. Osnivači Jucita optužuju AIK banku da je „zloupotrebila“ sporni kredit radi sticanja koristi, pri tom se služeći i „falsifikatima“, te time isprovocirala odlazak kompanije u stečaj, dok AIK banka sudski spočitava Jucitu da neosnovanim optužbama „izbegava obavezno vraćanje regularnog kredita“.
Sve je počelo 7. jula 2006. godine, kada je AIK banka odobrila sporni, refinansirajući kredit od 99,2 miliona dinara kompaniji Jucit, kako bi ona izmirila obaveze iz dve prethodne pozajmice, u istom ukupnom iznosu, zbog kojih je njen račun bio u blokadi od marta te godine. Obezbeđenje za novi kredit bila je hipoteka na objekat Jucita u Novoj Pazovi i zaloga vlasničkih udela Jucita u njenoj „ćerki firmi“ Strejt jucitu, kao i ustupanje dospelog potraživanja Jucita od Strejt jucita na ime zakupnine u iznosu od 225.000 evra i svih budućih mesečnih zakupnina od 15.000 evra, do naplate celokupnog kreditnog potraživanja. Rok za vraćanje kredita bio je 7. septembar 2006. godine.
Odmah po potpisivanju ugovora započelo je bezmalo decenijsko sporenje da li Jucit treba da vraća AIK banci refinansirajući kredit, što smatra banka, ili dva prethodna kredita, u šta veruje Jucit. Izazvala ga je pre svega činjenica da AIK banka nije stvarno uplatila refinansirajući kredit na račun firme, već je po kompenzaciji koju je potpisao direktor prodaje Jucita Marko Laketa odobrenim sredstvima zatvorila („prebila“) dva prethodna potraživanja u svojim poslovnim knjigama. Kompenzacija je potpisana na 93,9 miliona dinara, pošto je, kako navode u AIK banci, firma Irva investicije Đorđija Nicovića, u svojstvu jemca, „najavila“ i kasnije izmirila dug Jucita do punog kreditnog iznosa od 99,2 miliona. Nicović je istovremeno bio i jedan od osnivača Jucita i jedan od akcionara AIK banke.
U poslovnim knjigama Jucita, međutim, i dalje su se vodile obaveze prema AIK banci po prethodna dva, a ne po novom kreditu. Uz to, i pored odobrene pozajmice, AIK banka nije povukla blokadu računa Jucita po prethodnim kreditima, što su u toj kompaniji očekivali, već je po isteku ugovorenog roka za njegovo vraćanje podigla tužbu protiv Jucita i Strejt jucita pred Privrednim sudom u Nišu, kako bi ga naplatila. Kao osnov za naplatu navela je ugovor o ustupanju potraživanja, zaključen između AIK banke i Jucita, po kojem Jucit ustupa toj banci dospela potraživanja od Strejt jucita na ime dospele zakupnine, kao i sve buduće mesečne zakupnine Strejt jucita do iznosa od 99,2 miliona dinara. Strejt jucit je posle ovog utuženja prestao da plaća zakupnine Jucitu, što je dodatno doprinelo njegovoj „trajnoj insolventnosti“. Po zahtevu banke, Jucit je u julu 2010. otišao u stečaj.
– Šteta koju je AIK banka planski i svesno nanela Jucitu, kako bi ostvarila protivpravnu korist, dostigla je već 40 miliona evra. Pri tom je u čitavom poslu bilo niza krajnje ozbiljnih nepravilnosti. Na ugovoru o ustupanju je navodno moj potpis, a reč je o falsifikatu jer ga ja nisam potpisao i prvi put u životu sam ga video uz tužbu AIK banke protiv Jucita i Strejt jucita. Takođe, ovakav ugovor je ništavan i zbog toga što po Zakonu o platnom prometu, firme koje su u blokadi ne mogu da zaključuju ugovore o ustupanju. Krivotvoren je, takođe, ugovor o zalozi vlasničkih udela, na kojem su se u odnosu na originalni ugovor, koji se nalazi u arhivi suda, volšebno našli još po jedan pečat AIK banke i Jucita – tvrdi za Danas Dragan Branković, osnivač i direktor Jucita, koji ovakve optužbe pokušava da dokaže u nekoliko sudskih postupaka.
On precizira da je izjavu o kompenzaciji potpisalo neovlašćeno lice u Jucitu dok je on bio u inostranstvu, a da je tom službeniku predstavnik AIK banke navodno rekao da je reč samo o kompletiranju kreditne dokumentacije. Banka je uz to odmah posegla za izmirenjem kredita ne samo kroz hipoteku i zalogu vlasničkih udela, već i kroz ustupanje potraživanja „koje je u ugovoru o spornom kreditu navedeno samo kao alternativni način izmirenja duga, u slučaju da prethodna dva obezbeđenja ne funkcionišu“.
Odgovornost za ovakve „kardinalne nepravilnosti“ Banković pripisuje članovima Upravnog odbora AIK banke Ljubiši Jovanoviću i Jelici Marjanović, predsedniku Izvršnog odbora banke Vladanu Đorđeviću, kao i zastupnici AIK banke Suzani Ilić i veštaku grafologu Lazaru Cvejiću, koje sumnjiči za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. U toku je predistražni postupak u cilju provere verovatnosti navoda iz te krivične prijave, rekao je za naš list zamenik višeg javnog tužioca Ivan Simonović.
– Mi smo ozbiljna banka koja posluje regularno. Navodi u krivičnoj prijavi potpuno su neosnovani i mi to možemo da dokažemo dokumentacijom i drugim argumentima. Takođe, dokazaćemo i nespornu ispravnost našeg kreditnog potraživanja. Uz to ne želimo da remetimo sudske postupke koji su još u toku i rad nadležnih državnih organa. Ugovori naših klijenata mogu biti i profesionalna tajna, te i zbog toga ne bi voleli da ovakve informacije budu objavljene – rečeno je Danasu u upravi AIK banke, koja međutim nije konkretno odgovorila na pitanja koja su joj upućena.
U svojim tužbama i žalbama AIK banka je isticala da kompenzacija predstavlja dozvoljen i legalan način plaćanja obaveza, baš kao što je to i faktički prenos sredstava na račun. Kompenzacija je obavljena u skladu sa Zakonom o platnom prometu, koji tada nije predviđao da je ona nedozvoljena ukoliko su firme u blokadi, već su to propisale tek izmene tog zakona u maju2011. Za razliku od multilateralnih kompenzacija, promet finansijskih sredstava u bilateralnim odnosima, koji je postojao između Jucita i AIK banke, ne mora biti evidentiran na računima svih učesnika, pa tako ne i na računu Jucita. Direktor prodaje Jucita Laketa bio je ovlašćen da potpiše izjavu o kompenzaciji jer je njegov potpis bio na kartonu deponovanih potpisa za potpisivanje instrumenata plaćanja, navodi se u predstavkama AIK banke i drugim sudskim dokumentima.
I dalje nejasno
Sporovi između Jucita i AIK banke vode se pred Privrednim sudovima u Nišu i Beogradu, kao i pred beogradskim Apelacionom privrednim sudom, a od prošle godine prijave su podnete Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, odnosno Nišu. Rezultati postupanja su različiti po stranke u sporu, a nisu retka i poništenja sudskih odluka i vraćanja na ponovno odlučivanje.
Solidan izvoznik sve do stečaja
Kompaniju Jucit je osnovalo 1995. godine pet fizičkih lica, u saradnji sa kompanijom „Automobiles Citroen“ iz Pariza. Bavi se trgovinom automobila i delova francuskih kompanija Citroen i Pežo, ali i drugih. Ostvarivala je dobre izvozne rezultate, tako da je 2005. imala izvoz od osam miliona evra, a do marta 2006, kada je blokirana, izvoz je iznosio 3,5 miliona evra od za tu godinu ukupno planiranih 14 miliona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
