Grupa od dvadesetak bivših radnika propalih društvenih firmi kojima država duguje višegodišnje zarade krenula je juče pre podne pešice za Beograd kako bi „u Vladi Srbije dobili pisani dokument da će one biti isplaćene“, ali su se razišli na samom izlasku iz Niša, nakon što su na kratko blokirali međunarodnu prugu Niš – Beograd.
Zoran Nešić, organizator „marša gladnih“, kako su mediji nazvali ovaj vid protesta, kazao je da su ga zaustavile nesloga među radnicima i policijske pretnje.
– Mom pozivu za pešačenje auto putem do Beograda odazvao se manji broj ljudi od očekivanog, a ni oni nisu bili voljni za to, pa smo odlučili da blokiramo prugu na Crvenom krstu. Došle su interventna i saobraćajna policija, legitimisali su nas, uzimali podatke i zapretili visokim novčanim kaznama ukoliko blokiramo prugu, pa čak i ako pešačimo po zaustavnoj traci na auto putu, jer je sve to zakonom zabranjeno. LJudi su se uplašili, a para za kazne nemaju, i polako su se razilazili. Mene su hteli da privedu, stavili su me u policijski auto, ali su me na putu do Policijske uprave, nakon jednog telefonskog poziva, pustili. Zaista ne znam šta ćemo dalje… – rekao je za Danas Nešić, koji je početkom godine 48 dana štrajkovao glađu, zahtevajući isplatu zaostalih zarada.
On je pre protesne šetnje kazao novinarima da radnici žele da u Vladi dobiju pisanu potvrdu da će im zarade biti isplaćene, jer su godinama unazad za to dobijali usmena obećanja od čelnika Niša i države, ali se ispostavilo da su lažna. Pojedinci iz nadležne Radne grupe pri Vladi kazali su mu nedavno da tu isplatu zapravo niko nikada nije obećao, rekao je Nešić, kojem kao bivšem radniku MIN – a država po osnovu izvršnih sudskih presuda duguje 6,5 miliona dinara za zaostale zarade.
Prema njegovim rečima, u Nišu desetak godina i kraće na isplatu zaostalih zarada čeka oko 5.500 bivših radnika EI, MIN, Građevinara, Jastrepca, Niteksa i drugih firmi u stečaju ili restruktuiranju, od kojih oko 2.500 ima izvršne presude. Ovim radnicima država duguje ukupno oko 2,2 milijarde dinara, odnosno oko 110.000 mesečnih zarada. Nekim radnicima duguje se više od stotinu zarada, a pojedinačni iznosi kreću se od 200.000 do sedam miliona dinara.
Okupljeni radnici izrazili su nezadovoljstvo i zbog „prevare“ u vezi sa isplatom socijalne pomoći od 10.000 dinara, koja im je obećana pred izbore. Oni su se prijavljivali u Centru za socijalni rad, a potom se ispostavilo da je reč o pozajmici koju će morati da vrate kada počnu da primaju zaostale zarade. Gradski čelnici su obećali da će tu pomoć dobiti do 30. aprila, ali ni od toga nije bilo ništa, kazali su.
Mnogi više nisu živi
– Kažemo da ćemo da pešačimo do Beograda, a toliko smo stari, bolesni i iscrpljeni da ne možemo ni do Trupalskih šuma (na izlasku iz Niša). Mnogi od nas više nisu živi. Oni koji su to još uvek, uglavnom su bolesni, nemaju ni za lek, jedva preživljavaju, a izvršitelji im kucaju na vrata. Imamo mi soluciju, a možda bi imali i još malo snage, da stignemo do Međunarodnog suda u Strazburu, ali smo probali normalno, ljudski, dogovorom… Izgleda da to ovde ne može i da nemamo kome da verujemo – kaže Lidija Radosavljević, bivša radnica Kvaliteta Niš.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
