– Zakon o finansijskom lizingu će uskoro biti promenjen tako da omogući firmama koje se bave tim poslom da počnu da pružaju i operativne usluge (rentiranja vozila, na primer) i da svoje organe upravljanja organizuju na način na koji je to pitanje uređeno u bankama, što je zahtev koji lizing kuće pred nadležne iznose već duži period. Ovakav zaključak proističe iz juče održanog okruglog stola o ulozi industrije lizinga u Srbiji u Privrednoj komori Srbije. Bez odgovora je ostalo pitanje da li će država pristati da smanji kapitalni cenzus za firme koje žele da se bave lizingom nekretnina, što je takođe jedan od zahteva lizing kuća.
Đorđe Jevtić, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije, rekao je da NBS „pozitivno gleda na sve ove inicijative“ lizing kuća.
– Ostaje samo pitanje kapitalnog cenzusa. Da li je baš moguće da se cenzus smanji sa pet miliona evra na 500.000? Moramo da uradimo detaljnu analizu i da pogledamo uporedna rešenja u regionu pre nego što donesemo odluku o tom pitanju. Međutim, svakako da nećemo da kapitalni cenzus bude prepreka pružanju usluga finansijskog lizinga u oblasti nekretnina, naročito kada se radi o malim i srednjim preduzećima kao klijentima – rekao je Jevtić. Kapitalni cenzus je novac koji lizing kompanija mora da poseduje da bi se bavila pružanjem određenih vrsta usluga.
Na konferenciji se čulo i da je lizing u Srbiji vrlo nerazvijen, jer ukupna bilansna suma ugovora u toj oblasti čini tek dva odsto sume odobrenih kredita, dok se u Evropskoj uniji oko 20 odsto potreba za finansiranjem rešava lizingom. Prema rečima Jirgite Bućite iz Lizjuropa (Leaseeurope), u Evropi je prošle godine ukupan iznos novih lizing ugovora dostigao 276 milijardi evra, od čega se 20 odsto odnosi region Centralne i istočne Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
