Ukoliko ministra privrede Željka Sertića ovih dana pitate dokle je stigao proces privatizacije preostalih društvenih i državnih firmi, on će, u najboljem slučaju, ako baš ne može da izbegne, naglasiti da je od 17 strateških preduzeća iz grupe za restrukturiranje preostalo deset, a da su najveći problem RTB Bor i rudnici uglja „Resavica“. To je sve. Šta je urađeno od januara prošle godine, kada je za 512 firmi usvojen akcioni plan, ne očekujte da saznate, pogotovu ne ako pitanja, kako to insistira PR služba ministra, postavite mejlom. Naime, Danas je pre tri nedelje zatražio upravo takvu informaciju, ali iz Ministarstva ili ne znaju odgovore, ili jednostavno – ćute.
Podsetimo, Akcioni plan privatizacije preostalih preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju usvojen je u januaru 2015. i na osnovu toga je Svetska banka, uverena da će biti uglavnom realizovan, odobrila kredit podrške domaćem budžetu od 200 miliona dolara, od kojih je polovina „legla“ već u martu prošle godine. Planom je odmah utvrđeno da za 188 preduzeća ne postoji nada, i ona su se našla u grupi za stečaj. Ali, taj postupak je otvoren tek za 55 firmi među koje su se upleli i postupci za firme sa drugih lista. Ako se pri tom uzme u obzir da je gotovo polovina od tog broja otišla „pod led“ jer su zavisna društva koja su na tom putu pratila matičnu firmu, onda je broj otvorenih stečajeva još manji, iznosi svega 28. Sudbina ostalih je – ni na nebu ni na zemlji. Zašto za više od godinu dana nisu otvoreni stečajevi za sve te firme, Ministarstvo nam nije odgovorilo.
Priča o stečaju time nije završena, jer je on bio planiran i za preduzeća sa drugog spiska, koja ne nađu vlasnike tokom 2015. Na toj listi je bilo 220 firmi za koje se očekivalo da će biti zainteresovanih investitora ili strateških partnera. Koliko je njih prodato, ne znamo, jer Ministarstvo nije odgovorilo ni na to pitanje Danasa. Tek, činjenica je da, osim za medijske kuće, malo je za koju firmu i raspisan javni poziv, a pod pritiskom rokova i nedostatka kupaca objavljivano je da će i one otići u stečaj. Koliko, takođe ne znamo jer Ministarstvo ne odgovara. U nekolicini preduzeća je taj postupak i otvoren, ali se sve ostale nalaze u nedefinisanom statusu. Zaposleni očekuju obećani socijalni program, ali ni on ne stiže, kao ni zarada jer u većini nema proizvodnje, pošto se malo ko odlučuje da od propalih preduzeća naruči robu ili uslugu. U kakvoj su poziciji radnici iz tih fabrika, da li će im najavljene nadoknade ipak biti isplaćene, ili će ta sredstva i dalje da čuvaju budžet od prevelikih izdataka, Ministarstvo nije odgovorilo. Nema informacija ni na pitanje da li i pored isteka zakonskog roka, postoje firme za koje je moguće raspisati aukciju ili tender, naravno, ne računajući deset od prvobitno utvrđenih 17 preduzeća u restrukturiranju, koja su dobila status „strateškog značaja“. Time su izdvojena iz grupe od stotinak firmi sa trećeg spiska, koje se godinama restrukturiraju, a odlukom Ustavnog suda, 31. maja prošle godine su izgubila „pravo“ na zaštitu od poverilaca. Većina njih je sada sa blokiranim računima, neke su ostale bez zaposlenih koji obično potražuju i značajan novac za neisplaćene zarade i doprinose, a šta Ministarstvo i Vlada rade kako bi pronašli rešenje, javnosti nije dostupno.
Ko je nadležan
Ministarstvo privrede nije odgovorilo Danasu ni na jednostavno pitanje ko je trebalo da se pojavi (a nije) na ročištu na kome je Privredni sud u Zaječaru utvrđivao da li postoje razlozi za otvaranje stečaja nad Industrijom za preradu Majdanpek, u čijem sastavu posluju Zlatara i Magaplast. Predlog je podnela Agencija za privatizaciju, koja se u međuvremenu ugasila, a njene nadležnosti za već otvorene stečajeve još je krajem leta preuzela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Preostala pitanja iz privatizacije preneta su na Ministarstvo, dok je za sporove iz tog procesa formirana nova agencija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
