Iako je ugovorom kojim je gradska uprava u Kragujevcu od države 22. aprila preuzela vlasništvo nad Centrom za strna žita predviđeno da grad preuzima obavezu da izmiri dugove Centra od oko 150 miliona dinara, od čega se više od 85 miliona odnosi na neisplaćene zarade zaposlenima, radnici te naučno-istraživačke ustanove do danas nisu dobili „ni cvonjka“.
Naprotiv, i dalje čekaju ne samo raspodelu zarada koje im se na blagajni ustanove ne isplaćuju od oktobra 2013, već i povezivanje radnog staža za pet minulih godina, kao i overu zdravstvenih knjižica kako bi napokon ponovo stekli pravo na lečenje.
U Sindikatu Centra veruju da će isplata zaostalih zarada zaposlenima u toj ustanovi početi uskoro. Očekuju da će nadležni u gradskoj upravi odluku o tome da donesu tokom naredne sedmice, nakon čega bi novi vlasnik Centra trebalo da počne da izmiruje preuzete obaveze, pre svega prema radnicima, ali i ostalim poveriocima: državi, dobavljačima i drugima.
Da li će tako zaista i biti, videće se uskoro, tokom naredne nedelje, najverovatnije. Ono što je, međutim, još uvek velika nepoznanica, jeste ima li Centar za strna žita, najstarija agrarna naučno-istraživačka ustanova u Srbiji i na Balkanu, budućnost. Zaposleni u Centru žele da veruju da je grad „prepoznao značaj i ulogu te ustanove kad su razvoj novih sorti žitarica i agrara u Šumadiji i šire u pitanju“. S tim u vezi navode da Centar trenutno ima blizu 1.500 hektara zasejanih kragujevačkim strnim žitima ne samo u Šumadiji, nego i u Vojvodini.
Ali, nevolja je što je tih 1.500 hektara zasejano zahvaljujući razumevanju i pomoći poljoprivrednika i poslovnih partnera u Šumadiji i Pomoravlju, pošto je sva mehanizacija Centra (traktori, plugovi, drljače, sejačice, kombajni…), kao i ostala pokretna imovina lane rasprodata za bagatelu, kako bi se izmirila, sudskim rešenjima, izdejstvovana potraživanja naučnih radnika te ustanove.
Za kupovinu nove mehanizacije i ostale neophodne opreme potreban je veliki novac, kojeg u „plitkoj“ kasi novog vlasnika za te namene trenutno nema, a najverovatnije ga neće biti ni u dogledno vreme. Otuda i pitanje, koje muči i zaposlene: ko će i čime da finansira delatnosti te ustanove. Kako konkretnog odgovora na pitanje nema, to je i razumljiv strah zaposlenih od, blaže rečeno, neizvesne budućnosti Centra za strna, čija finansijsko-poslovna agonija traje godinama unazad, i koja, kako se čini, nije okončana nedavnom promenom vlasnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
