Iako često u javnosti percepirana kao tradicionalno poljoprivredna i stočarska ekonomija, zabrinjavajući je podatak da izvoz svinjskog mesa iz Srbije u Evropsku uniju već dugo nije dozvoljen, budući da je naša zemlja još uvek zvanično tretirana kao teritorija sa prisustvom klasične svinjske kuge (Clasical Swine Fever – CSF). Pored toga, nije moguć ni tranzit mesa preko teritorije EU na treća tržišta tj. tržišta zemalja van EU, ne-EU članica. Izuzetak predstavlja termički obrađeno svinjsko meso čiji je i izvoz i tranzit moguć.
Ova prepreka je u velikoj meri opterećivala i izvoz ove grupe proizvoda iz Srbije u Rusiju u svetlu aktuelnih trgovinskih dešavanja na ovom tržištu nakon uvođenja sankcija avgusta prošle godine (i još uvek opterećuje). Svinjsko meso proizvedeno u Srbiji je bilo transportovano do luke Bar a onda brodom, oko cele Evrope, do Sankt Peterburga, gde je ulazilo na tržište, što je u proseku trajalo 32 dana i drastično opterećivalo postignutu izvoznu cenu. Nemogućnost izvoza/tranzita preko EU u velikoj meri sprečava iskorišćenje ogromnog potencijala naše zemlje u ovoj oblasti, imajući u vidu dugu tradiciju, globalno konkurentnu proizvodnju stočne hrane (Srbija je jedan od najvećih svetskih izvoznika kukuruza), postojanje značajnih prerađivačkih i proizvodnih kapaciteta itd.
Ipak, rešenje postoji. Put za prevazilaženje ove situacije, kada je izvoz limitiran a time i ovaj sektor u zemlji u velikoj meri osuđen na stagnaciju, mogao bi biti otvaranje kanala izvoza putem tzv. regionalizacije i kompartmentalizacije. Regionalizacija podrazumeva proglašavanje jednog dela teritorije zemlje slobodnim od CSF i njegovo prepoznavanje kao takvog od strane domaćih a onda i nadležnih organa Evropske komisije. Kompartmentalizacija podrazumeva fizičko zatvaranje procesa proizvodnje stočne hrane, uzgoja životinja, klanja i prometa. Zatvoren sistem (primenjuje se na relaciji farma-klanica i odnosi se na kompanije) daje mogućnost da „kompartment“ (zatvorena celina) bude inspektovan i autorizovan od strane domaćih i EU službi i da mu bude data mogućnost izvoza na EU/tranzita preko EU.
Oba rešenja jesu dosta inovativna i relativno nova, ali su već isprobana u praksi (regionalizacija u Brazilu a kompartmentalizacija u Rumuniji) i što je najbitnije, funkcionišu. Na ovaj način bi se zemlji dala mogućnost izvoza svinjskog mesa u EU ali i tranzita na treća tržišta (istina iz određenog regiona i pojedinih kompanija koje mogu da ispune stroge veterinarske propise ovog koncepta) iako je izvoz iz Srbije u celosti nemoguć.
Takođe, otvaranje svojevrsnog CSF bezbednog koridora za tranzit preko EU jeste opcija za izvoz na treća tržišta. Saradnjom domaćih i evropskih nadležnih organa mogla bi se dogovoriti ruta kao i način kojim bi pošiljke svinjskog mesa mogle biti transportovane preko EU teritorije do trećih tržišta. Nepotrebno je elaborirati koliko bi ovo značilo za povećanje izvoza mesa.
Pomenuti koncepti predstavljaju ipak samo privremena tj. prelazna rešenja. Jedino dugoročno rešenje je iskorenjivanje svinjske kuge iz Srbije, a to je proces koji je dugotrajan i skup. Ipak, na njemu svakako treba istrajati do samog kraja i mogućnosti slobodnog plasmana ove robe na sva tržišta sveta.
* Autor je internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
