Košarkaški pismen i načitan kao akademik Miroslav Raduljica je, neshvatljivo, tek ove sezone imao takmičarsku godinu pune afirmacije na mestu prvog centra jednog evroligaškog velikana.
Panatinaikos je imao turbulentnu sezonu; prvo je bez stila otpustio Aleksandra Đorđevića, podelivš i otkaze njegovim pojačanjima Aleksandru Pavloviću i Ognjenu Kuzmiću, potom je maltene glatko poražen od Olimpijakosa u finalnoj seriji grčkog prvenstva (3-1) i tako je neslavno ispratio u penziju Dmitirisa Dijamantidisa, verovatno najboljeg igrača u istoriji zelenih.
Iako je u toku finala, odlukom trenera Pedulakisa, stavljen na kraj klupe za rezerve, Raduljica je postao tema broj jedan odmah po spuštanju zavese na takmičarsku sezonu: grčki mediji pisali su o tome da je pre četvrtog meča finalne serije izašao u noćni provod i da je zbog nesportskog života njegova minutaža bila svedena na minimum. Uprkos tome što je do smene Đorđevića bio najbolji igrač i strelac tima u Evroligi, klub nije našao za shodno da ga na adekvatan način zaštiti, iako je znao da je reč o potpunoj neistini.
– Ovo je bila moja prva evroligaška ozbiljna sezona, ja mislim u celom životu, posle NBA. Dokazao sam i pokazao da mogu da igram na dobrom nivou bez lažne skromnosti… Ne znam šta više da pokažem da bi me shvatili ozbiljno i da sada mogu samo da idem dalje – pomešanih osećanja počeo je Raduljica razgovor za Danas.
Kako ste doživeli smenu Aleksandra Đorđevića nakon eliminacije Panatinaikosa u četvrtfinalu Evrolige?
– Svi imaju drugačije mišljenje. Možda su ljudi iz menadžmenta videli to kao neuspeh (eliminaciju od Laboral kuće, prim. aut) i u tome našli razlog da se to desi. Naravno da sam bio iznenađen jer smo svi imali dobre odnose i ponavljam, jako dobre rezultate. Bez obzira na to što sam bio iznenađen, profesionalac sam i nastavio sam da igram, pružam maksimum i ostao sam profesionalac do samog kraja.
Da li su pisanja o vašem nesportskom životu bila plod novinarske mašte ili je možda sve to bilo u klupskoj režiji?
– Ne znam kome je to uopšte odgovaralo. Ne bih komentarisao ko je to puštao i šta se dešavalo, ali mogu samo da ponovim da sam bio profesionalac do samog kraja, kao i tokom cele sezone, kao i uostalom svake moje sezone u karijeri.
Ovo sam vas pitao zato što je u tome navodno pronađen razlog minimalne minutaže koju ste imali u finalnoj seriji. Kako to objasniti, bili ste jedini klasičan centar u timu, pritom najbolji igrač i strelac ekipe u Evroligi?
– Ne bih komentarisao odluke trenera (Pedulakis, naslednik Đorđevića prim. aut); on je verovatno imao neko drugo viđenje. Uvek sam bio tu za tim, pošteno sam se borio sa tim momcima od samog dolaska u klub, nekih osam meseci. To je jako kvalitetna grupa ljudi, odlično sam se osećao u klubu, nema razloga da sada nešto drukčije govorim. Trener je video neku moju drugačiju ulogu.
Na redu je Kvalifikacioni olimpijski turnir. Koliko vam samu pripremu otežava ambijent u kojem je plasman u Rijo samo stvar formalnosti?
– Navikli smo na to; pričamo svake godine da su očekivanja najviša, bez obzira na okolnosti. Sami smo nekako krivi za to, razmazili smo ljude u zemlji, ne samo mi, već svi koji su igrali za državu godinama unazad, počevši negde od generacije selektora Aleksandra Đorđevića. Nema izgovora u smislu da su kratke pripreme, da smo svi maltene posle klupskih sezona došli na okupljanje… Imao sam nešto duži period da se odmorim u odnosu na većinu momaka, međutim u suštini je jako naporno, ali šta da se radi.
Otkazima Marjanovića, Milutinova, na kraju i Mačvana i Bjelice zbog povreda, i definitivno ste postali najvažnija opcija na mestu centra. Razmišljate li o tome da možete biti preopterećeni tokom turnira u Kombank areni?
– Siguran sam da to stručni štab, kao i svake godine, kombinuje na najbolji mogući način. Imali smo i ranije situacija, ne otkaza, da iz određenih razloga ljudi jednostavno nisu mogli da se odazovu i to ne samo na mojoj, već maltene na svim pozicijama, pa smo obavljali svoj posao kako treba. Stručni štab radi svoj posao na najbolji mogući način i jednostavno postoje stvari koje moraju da se urade – jasna je poruka Raduljice.
Otvoren za sve opcije
– Klub do polovine jula ima mogućnost da odgovori da li želi da nastavimo saradnju i naredne godine. Voljan sam da ostanem, jako se dobro osećam u klubu, Atini, generalno u Grčkoj i zato zaista ne vidim nijedan razlog zašto ne bih ostao u Panatinaikosu i naredne sezone. Otvoren sam za sve opcije, imam ugovor sa PAO i ne bih da razmišljam o bilo čemu drugom dok se ne reši situacija da li ostajem ili ne.
Volim Beograd i Srbiju
– Iako nisam igrao puno u finalnoj seriji sa Olimpijakosom, psihički je bilo naporno i napeto. Ostao sam posle finalne serije još par dana u Atini i završavao neke stvari i onda ovde, kada nisi tu godinu dana, nagomilaju se neke stvari pa birokratija dođe do izražaja. Prija mi da budem u svojoj zemlji, svi znaju koliko volim Srbiju i Beograd, naravno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
