Prema nezvaničnim procenama, oko 30 odsto rečnog prometa od ukupno šest do devet miliona tona robe godišnje, završi u sivoj zoni ili na crnom tržištu, kaže u razgovoru za Danas Leposava Sojić, pomoćnica za vodni saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ističe da je to zatečeno stanje ipak počelo da se menja nakon što je osavremenjenim zakonima regulisan rad luka, čiji je razvoj bio ozbiljno zaustavljen nakon privatizacija.
– Početkom prošle godine uveden je rečni informacioni sistem (RIS) koji obavezuje brodare da koriste GPRS uređaje. Na osnovu njih u svakoj lučkoj kapetaniji kontrolna tabla pokazuje gde se plovilo nalazi, uz sve tehničke podatke o njemu. Ozbiljni brodovi, koji prevoze robe ili putnike na zapad ili Rumuniju, pa dalje, to imaju, ali oni koji rade u lokalu uporno su izbegavali da uređaje uključuju. Oni uglavnom plove noću, pa verujemo da se upravo u toj kategoriji generiše 30 odsto prometa koji nije nigde registrovan – kaže ona.
Naglašava da su tokom prethodna četiri meseca timovi koje su činili inspektori ministarstava saobraćaja i rada, kao i policija, vršili intenzivne kontrole, a rezultat je da sada 95 odsto splavova za privredne i ugostiteljske svrhe i 80 odsto čamaca u Beogradu ima dozvolu i obavilo je tehničke preglede a od izrečenih kazni i prekršajnih prijava očekuje se da u budžet uđe oko 100 miliona dinara.
– Osim neprijavljenog prevoza roba, veliki problem bio je i u sektoru prevoza putnika. Sada smo kompletirali bazu podataka, imamo šest ozbiljnih prevoznika, ali i veliki broj „divljih“ koji u čamcima registrovanim za 12 osoba, bez licenci, dozvola ali i stručnog, školovanog osoblja, prevozili turiste. Mi smo proteklog vikenda započeli noćne kontrole, i već u prvoj akciji uhvatili smo prevoznika na delu. Reč je brodu koji je vodio goste u noćno razgledanje grada, videli smo ga iz kapetanije, ali se na „radaru“, RIS tabli, nije očitavao jer je isključio GPRS uređaj – objašnjava Sojićeva i kaže da će noćne patrole inspekcija ubuduće biti mnogo češće.
Ona ukazuje da su za loše stanje u tom sektoru najveći krivac bili neusaglašeni propisi od kojih su neki datirali iz vremena stare Jugoslavije, i regulisali su uglavnom morsku plovidbu. Kako kaže, kada je pre 13 meseci došla u Ministarstvo, prvi zadatak bio je da se usaglasi regulativa sa evropskim propisima i direktivama Dunavske komisije.
– Tri postojeća zakona do sada smo uskladili sa evropskim a u jesenjem zasedanju skupštine naći će se potpuno novi, zakon o trgovačkom brodarstvu. Njime će prvi put biti regulisan promet i kupovina brodova, a biće omogućeno i da se domaći ili strani kapital uloži u deo plovila, po principu udela. Takođe, regulisan je rad osiguravajućih kuća, pa će umesto do sada samo strani, i domaći osiguravači moći da uđu u taj posao, a novina su i uslovi pod kojima srpska zastava može da se nađe na stranim brodovima, što do sada nije bilo moguće – kaže Sojićeva i dodaje da je Srbija prvi put sačinila i strategiju razvoja rečnog saobraćaja, koja je dobila velike pohvale prilikom prezentovanja na zasedanju Dunavske komisije u Beču.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
