Upotreba Rusije dala je samo polovičan rezultat: s jedne strane, Kosovo nije ušlo u međunarodne organizacije, a sa druge strane, Srbija nije napredovala značajnije na evropskom putu, niti je oko Kosova postigla išta što nije bila dobra volja njenih zapadnih partnera.
SRBIJA I SVET (14)
Publikacija „Srbija i svet“ je zbornik izlaganja na javnoj debati „Spoljna politika Srbije – bilateralni i multilateralni odnosi“ održanoj 24. novembra 2010. povodom petnaestogodišnjice delovanja Foruma za međunarodne odnose. Forum je osnovala grupa uglednih profesora i istraživača u oblasti međunarodnog prava i međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, iskusnih diplomata i vodećih spoljnopolitičkih komentatora iz nezavisnih medija, koja je odlučila da se priključi Evropskom pokretu u Srbiji. List Danas objavljuje najzanimljivija izlaganja iz ovog zbornika.
Lično se bojim da bi rezultat bio identičan čak i da je Međunarodni sud pravde rekao da nezavisnost Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Odnosi između Rusije i Srbije nisu komplikovani. Komplikovana je srpska percepcija Rusije, njenih interesa i prioriteta u svetu. Srbija ne figurira visoko na toj listi. Ona ne figurira visoko ni u ruskim medijima, osim kada se desi nešto što bliže vezuje Srbiju za Zapad. Kada se, dakle nostalgična geopolitka i politika upotrebe Rusije potru iz jednačine, šta ostaje?
Ostaje mnogo više nego što bi nostalgičari i želeli – barem osam stvari:
1.
Ruska politika „prvo prestonice EU zemalja – pa onda Brisel” ne posustaje. Realno je očekivati da će se ona produžiti i kada Srbija bude u EU i da će Srbija tada razgovarati sa Rusijom o svom glasu unutar EU povodom politike EU prema Rusiji. Ovo ne treba da navede nekoga na pomisao da će tada Srbija za Rusiju biti bog zna kako važna, ali će svakako biti važnija nego danas. Ulaskom Srbije u EU Rusija će prevazići trenutno razočarenje politikom kompromisa sa Briselom.
2.
Povodom nove bezbednosne arhitekture u Evropi, Srbija bi trebalo da sledi evropsku liniju, pre svih onu Francuske i Nemačke. Kao zemlja koja teži integraciji u EU, a ne u NATO to bi bio logičan potez. To je potez koji Srbija može sebi da priušti, a Rusija zna da ne može više da očekuje. Bilo kakvi „izleti” u rusku ili američku stranu povodom ovog pitanja bi Srbiju bespotrebno izlagao vetrometrini koja joj u ovom trenutku ne obećava bilo kakvu konkretnu korist.
3.
Svi ekonomski pokazatelji govore u prilog tome da je razvojna šansa Srbije ekonomija koja je orijentisana na izvoz. Potrebno bi bilo naći način da se postojeći trgovinski sporazum sa Rusijom proširi i na zemlje članice Carinske Unije, Rusije, Belorusije i Kazahstana. Neki koraci u tom pravcu su već napravljeni. Dok Srbija ne uđe u EU, ovo je za nju od velikog značaja.
4.
Kao što je nedavni remont letelica u Rusiji pokazao, Srbija i dalje zavisi od Rusije usled činjenice da je većina njenog oružja sovjetske tj. ruske proizvodnje. Rusija je naravno zainteresovana da se ova situacija nastavi i produži isto onako kao što je Srbija zainteresovana da ima mogućnost izbora. U pomenutom „nezvaničnom” dokumentu od 11. maja, govori se da je sa Srbijom prioritetna i vojno-tehnička saradnja.
5.
Ukoliko se Južni tok izgradi, energetika će svakako biti osnova saradnje između Rusije i Srbije. Ovaj za Srbiju vrlo korisni projekat, značajno će poboljšati energetsku bezbednost zemlje. Takođe, Rusija u Srbiji ima kontrolni paket akcija ovog projekta, što njene kompanije stavlja u povoljniji položaj nego u bilo kojoj drugoj zemlji u susedstvu. Logično bi bilo očekivati da će Rusija dalje investicije usmeriti ka Srbiji. Osim toga, Rusija neće imati problem sa EU pravilima u Srbiji još jedan dobar niz godina, dok Srbija ne uđe u EU, što Srbiju čini za Rusiju prilično privlačnom.
6.
Srpske vlasti moraju da budu fleksibilne sa ruskim investitorima. Preslikavanje načina poslovanja zapadnih i ruskih kompanija vodi neminovnom izolovanju ruskih kompanija. Naravno, ne mogu se stvarati posebna pravila za ruske kompanije, ali se mogu intenzivirati saradnje Privredne komore Srbije i raznih komisija i tela za saradnju koje bi olakšale posao ruskim kompanijama.
7.
Dobro bi bilo intenzivirati saradnju sa raznim administracijama oblasti, krajeva i republika u Rusiji. Intenzifikacija odnosa sa regionalnim liderima u Rusiji bi svakako privukla investicije u Srbiju. Srpski bankarski sektor nije u lošem stanju i nije nerealno očekivati da bi regionalni ruski lideri ovaj naš sektor našli interesantnim. Jezička i kulturna bliskost ovde bi igrali pozitivnu ulogu u razvoju ekonomskih odnosa.
8.
Potrebno je istaći pozitivne korake koji su napravljeni u saradnji sa Rusijom. Ukoliko Centar za vanredne situacije u Nišu zaživi, to će svakako doprineti ljudskoj bezbednosti na ovim prostorima. Ovo ne bi trebalo da bude usamljeni primer.
Moguće je reći da je ovaj spisak želja nešto što odgovara Srbiji. To je verovatno tačno. Srbija i treba sama da formuliše svoje interese i prioritete u odnosima sa Rusijom, u okviru pretpostavljene realnosti. Rusiji će Srbija koja je van NATO i dalje biti interesantna. Srbija je ta koja bi trebalo da izađe iz kosovskog okvira odnosa sa Rusijom i formuliše dugoročno održive bilateralne odnose, koji su u skladu sa prioritetima njenih evropskih integracija.
Žarko Petrović
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
