Kakva je ovo brojka u naslovu. Saznaćete kasnije. Prvo da napišem poruku Panoviću! Juče je, Panoviću, bio prvi dan jeseni! Turaj der mi zimsku sliku. I da ti kažem nešto – dobro smo se mi izvukli! Kakvo je bilo ovo guravo leto, slika moje malenkosti u majici sa kratkim rukavima lako se mogla protumačiti kao uznemiravanje javnosti. Aha – mogle su pomisliti haračlije – ljudi se dave po Obrenovcu, a kolumnisti Danasa se baškare u majicama sa kratkim rukavima. I – cap – odrapiše globu. Preterujem li? Ma jok! Globa koju je menadžment Danasa uredno platio imala je isto toliko smisla kao i ova koju – zahvaljujući nepažnji haračlija – nije platio.
Kad smo već kod kišnih tema, ne znam da li vam je zapala za oko izvesna neravnopravnost među poplavama. Proletos se osim vode behu izlile i sline emocije, toliko se to bilo zahuktalo da se zemlja našla na ivici građanskog rata, a sad – kada je Rogonja skrenuo poplavne vodotokove na teren istočne Srbije – zavladala čudna neka hladnokrvnost. Padam u iskušenje da si polaskam da je Overlord poslušao moje prošlopoplavne savete o kriznom menadžmentu. Ama čisto sumnjam. Ovoga puta vaistinu – bar koliko sam ja video – nije bilo fotografija gologuze dece koja vise sa drveća i krava koje su spas potražile na krovovima kuća; nije bilo čak ni prizora žandarmerijske i političarske požrtvovanosti. Ono, fakat, ova poplava – iako nimalo naivna – nije imala ni približnu (političku) težinu kao proletošnja, a ja bih dodao – ni blizinu. Znate kako kaže „naš narod“: Daleko od očiju, daleko od srca. Obrenovac je tu, nadohvat ruke, a Kladovo – Kladovo je Bogu iza nogu. Osim toga, i te poplave su baš učestale. Ne može se svaki čas mobilisati nacija. Istrošili smo se proletos. A ide i zima. Treba se pripremiti za ledene kijamete.
Tipična srpska matrica. Najpre ide euforija, potom rezignacija i na kraju ravnodušnost. Da ne grešim dušu, „u poplavljenim područjima“ se, moralne podrške radi, pojavio Džumhurbaškan ne bi li se izvadio za ono proletošnje pečenje rakije. Ne znam tačno šta je Džumhurbaškan blagoizvoleo izjaviti (i obećati), ali poplavljenima savetujem da mu ne veruju ni reč. A ako ipak padnu u iskušenje, savetujem im da se prisete obećanja datih Obrenovčanima. Sve će biti popravljeno za mesec dana! Sagradićemo još bolje kuće! Sve ćemo refundirati! I pročaja. I šta? Šupalj Crven Ban do očiju, eto šta. Zbog političke i medijske inferiornosti istočnosrbijanske poplave, rekao bih da poplavljeni ne mogu računati ni na toliko. Šta me navodi na ovu pomisao? Ona brojka iz naslova, eto šta. Toliko je – saglasno mojoj omiljenoj žutari Blicu – građanstvo Srbije uplatilo dinara (2.600, da se podsetimo) na ime pomoći „ugroženim područjima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
