Biografija tipičnog predstavnika vlasti, takozvani odokativni CV, izgleda otprilike ovako: “Rođen sam legalno, po protokolu, u mešovitom braku. Otac mi je bio muško, a majka žensko. U sklopu borbe protiv korupcije u zdravstvu odbili smo da ginekologa častimo flašom viskija. Talenat za državne poslove pokazao sam već u jaslicama. Sa većim uspesima pohađao sam i obdanište, a kao dokaz prilažem dve fotografije sa rekreativne nastave na Divčibarama.
Posle sam išao u osnovnu školu u koju me je do sedmog razreda vodio deda. Već u osmom razredu sam se osamostalio i školu išao bez dede, jer su mi za rođendan kupili GPS navigaciju. Uz pomoć GPS navigacije u školu sam stizao tačno na vreme, nikada nisam zalutao. Posle sam išao i u srednju školu, ne mogu tačno da se setim kako se zvala, ali znam da se nalazila dve ulice desno, pa prvi semafor levo, prekoputa one fliperane koja se zvala 'Zlatni žeton'”
I tako bi ta biografija trajala tečno sve do funkcije ministra, da nema zaludnih novinara koji čačkaju mečku po biografijama.
-A koji smer ste pohađali u srednjoj? – pitaju ti dosadnjakovići.
-Smer!? Mislite kojim putem sam išao u školu? Pa to je bio smer: moja kuća – raskrsnica kod pekare – ćošak kod samoposluge – pomenuta fliperana “Zlatni žeton”… Uobičajen smer!
-Ne to! Šta ste po srednjoj stručnoj spremi?
-Pa sam reč kaže: srednji stručnjak na sve spreman!
-Ovde piše da ste diplomirali u 35. godini. Gde je to bilo?
-Sa temom “Strategijski menadžment evropskih integracija u Velikoj Srbiji” diplomirao sam sa prosečnom ocenom 9,7 na fakultetu koji se nalazi kod one pumpe u Mladenovcu…
-A kako se zove taj fakultet?
-Ne znam baš tačno ime i prezime fakulteta, mi studenti smo ga zvali Fakultet kod pumpe u Mladenovcu… Ili skraćeno FKPUM.
-Ne znate tačno ime fakulteta!? – zapanjeni su dosadnjakovići.
-Pa kažem vam – zove se FKPUM, ali znam pouzdano da je pumpa NIS-ova, veoma lepo sređena. Imaju i evro-dizel! – objasniće vam tipičan predstavnik vlasti.
-Imate i master rad?
-Da, imam master koji sam radio po onom receptu za špagete!
-Kakvom sad receptu za špagete?!
-Znate, ja volim špagete bolonjeze, a i master je bolonjeze…
-Mislite po Bolonji!
-Da, master je po Bolonji, iako bih ja mnogo više vole da je master rađen po nekom našem gradu, recimo po Mladenovcu, ili po nekom našem srpskom jelu, a ne po špagetama… Ali, šta da radimo, takav nam je visokobrazovni sistem, u skladu sa evropskim integracijama… – reći će tipičan predstavnik vlasti.
I tako ta novinarska istraživanja idu do neslućenih nedogleda, preko fliperane “Zlatni žeton” i Bolonje, na reformskom putu za Mladenovac. Ovih dana je, recimo, jedan tabloid otkrio da je ministar vojni pohađao više različitih srednjih škola i gimnazija u Kruševcu, gde ga se retko ko seća.
-Normalno je da se ne sećaju, jer ja tada nisam nosio frizuru na razdeljak, ko danas, nego sam kosu terao udesno – objasniće vam, verovatno, ministar vojni.
Neka napredna opštinarka iz Trstenika, pak, zagubila je dokaz o četvrtom razredu srednje, a zaturili su ga i u školi. Počev od vladajućih doktora tipa: “Knjigo moja pređi na drugoga”, dokazivanje ide sve niže, tako da nije daleko dan kada ćemo otkriti i neko sumnjivo uverenje o završenom predškolskom.
Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba – kaže tipičan predstavnik vlasti. A od dokaza uglavnom nudi samo sliku kolevke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
