Afera poklopac

Uzmimo moj primer. Čim mi diskus hernija krene nabolje – a krenulo ovih dana – momentalno pohasim i odam se nepromišljenim potezima. Dunulo mi tako nedavno da bi mi umesto svakodnevnih odlazaka u bakalnicu bilo mnogo probitačnije da odem u neku megabakalnicu, da iznabavljam šta mi treba, pa da posle desetak dana kupujem samo cigare i novine. Rečeno – učinjeno. Sednem u krntiju, odvezem se u tržni centar, da ga ne imenujem, zašto bih ga reklamirao, a – ruku na srce – nije ni umešan u aferu.

Dovezah se do (začudo besplatnog) parkinga tržne megabakalnice, uredno se i propisno – kako bivšem članu legalističkog DSS-a i dolikuje – parkirah onako kako Bog zapoveda, dakle – dupe auta uza zid, prednja strana napred – i krenuh u kupovinu. Izgleda, međutim, da od mene nikada neće big shopper. Posle desetak minuta, napabirčivši neke artikle (pola od njih nepotrebne), kupovina mi dodija, platih robu, popih kafu u kafeteriji, čisto da predahnem, pa se spustih na parking. Prilazim, tako, krntiji i krajičkom oka opažam da nešto nedostaje. Šta je sad? Maska auta mi došla nekako krezava. Nije ni čudo. Nedostaje poklopčić koji na takozvanom braniku pokriva navojnicu u koju se šrafi ona kuka koja, opet, služi da vas jaran ili šlep služba povuku ako se, daleko bilo, sjargate s puta. Spalo negde, pomislih! No big dil. Bog dao poklopac, Bog uzo! Stavljaj Miško kese u gepek i vozi.

Tako i učinih. Ali tokom vožnje se opsetih da inkriminisani poklopac u principu ne otpada sam od sebe i da je, štaviše, za njegovo skidanje potrebna i alatka (šrafciger) i izvesna spretnost. I to me navede na zaključak da je poklopac ukraden. Vrednost poklopca (komadić plastike 5×5 cm) procenjujem na najviše trista dinara, iako u stvari ne vredi ni 0,5 muda sterlinga u drahmama. Šta je, zapitah se, nateralo lopova – koji i nije lopov u smislu profesije – da se zarad bezvrednog parčenceta plastike šunja po parkingu, obazire, saginje i u potaji džepnim nožićem skida poklopče? Mala vajda, eto šta! Da ne budem na kraj srca, ima tu i olakšavajućih okolnosti. Estetika, recimo. Nije čovek mogao da podnosi krnjavi branik na hiperaerodinamičnoj silueti „astre G“! Ili je možda u pitanju još veća metafizika – težnja za automobilskom celovitošću i branikovim teritorijalnim integritetom. Počelo je to, nagađam, pre sedam-osam godina kada je nekom dilberu, nazovimo ga Avram, zafalio poklopac. Avram onda ukrade poklopac Milanu, Milan maznu poklopac Radoju, Radoje zdipi poklopac Radaku, a Radak – Radak zdipi poklopac meni. Alal mu bio! I svi su se, takođe nagađam, u tom lancu ovako pred sobom pravdali – ne bih ja krao, ali i meni su ukrali. Mislite o tome.