Kad je ono vaktile na snagu stupila globalna zabrana reklamiranja alkohola i cigareta, belosvetski proizvođači rakiještine i duvana nađoše se u nebranom grožđu. Proizvodnja počela da opada. Para sve manje. Moralo se nekako reagovati. Samo kako? Eh, kako! Nužda zakon menja, bar mi to znamo. Rakidžije i duvandžije su, da kažemo, počele da se snalaze kako znaju i umeju. Filipu Morisu – firmi kojoj je i moja malenkost ostavila grdne pare – palo je recimo na pamet da sponzoriše tim Formule 1 koji je – za odgovarajući naknadu, naravno – preuzeo na sebe obavezu da svoje bolide ofarba kao paklice marlbora. Nije doduše na kolima pisalo „marlboro“, ali svima je bilo jasno v čjom tu djelo. Ne piše više ni na paklicama pa ga i dalje kupujem.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Bilo je i boljih snalaza. Uoči jedne Nove godine, recimo, osvanu London i Engleska načičkani bilbordima na kojima je pisalo – „Benson & Hedges vam žele srećan Božić i Novu godinu“. (Objašnjenje za decu i pušače-početnike: Benson & Hedges je marka cigarčina, odličnih inače, koje se ovde nešto nisu primile.) Šta da vam pričam. Momentalno je izbio škandal, a posle škandala opšti ibret. Organi pravne države ne časeći časa potegnu kod drčnog duvandžije i sve trljaju ruke, udaraju se šapicama u grudi – ništa čudno, propisana kazna milionska.
Vratili su se, međutim, financi praznih ruku. Lukavi, naime, duvandžija pronašao dva gospodina – jednoga koji se prezivao Benson & drugoga koji se prezivao Hedges, uslikao ih, napisao šta je napisao i oblepio Englesku bilbordima. Viši kadiluk u londonskoj Timočkoj ulici je doneo presudu ni po babu ni po, da kažemo, stričevima. Gospoda Benson i Hedges imaju pravo da čestitaju Novu godinu kome god hoće, a za to što se slučajno zovu kao marka cigarčina – tako je, pretpostavljam rekao londonski kadija – mene zaboli Crven Ban.
Nešto slično, samo dibidus drugačije, dogodilo se i ovde, kod nas. Pročitah prekjuče na sajtu neke žutare uznemiravajuću vest: „Aleksandar Vučić demolirao prostorije SNS-a. Priznajem da sam u prvu mah naseo. Oco je – nije to nepoznato – prgav tip, strog ali pravičan; setimo se kako je prošla ona kvaka „na vladi“ kad mu neki neradnik beše stao na žulj. Ovako sam kontao: iznervirao mesni odbor oca, usprotivio se evrointegracijama, a oco – šta će kud će – polupao stranačku prostoriju.
Kao i sve vesti u ovoj zemlji i ova se pokazala kao polovično tačna. Aleksandar Vučić jeste, fakat, razbucao esenesovsku prostoriju, ali to nije bio OVAJ, nego neki sasvim drugi Aleksandar Vučić, ni prići originalu. Ama … Ipak je Aleksandar Vučić. Što je, pretpostavljam, policajnu patrolu pristiglu na lice mesta turilo na gadnu žeravicu. Gde, bre, da uapsiš takvo ime i prezime! Ne ide ti, brate. A opet, ako ga ne uapsiš, Oco se – ako li čuje za pičvajz – lako može naljutiti. Da bi se predupredile takve situacije, savetujem sve one koji se zovu Aleksandar Vučić da prezimenu dodaju & Hedges.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
