Težak je čovek naš džumhurbaškan, verovatno teži samom sebi nego nama, teško ga je braniti i od njega samog, kamoli od nas, ali ovoga puta ga uzimam u odbranu. V čjom bilo djelo? Poklonio ti naš džumhurbaškan bunjevačkoj deci neke knjige (udžbenike?) štampane ćirilicom i to je zvanične zagrebačke pritiske momentalno podiglo na milion atmosfera. Evo ga, posrbljuje bunjevačku decu! Tera ih da čitaju knjige na ćirilici! I pročaja! Iz džumhurbaškanovog smušenog kabineta – takođe momentalno – izlepršalo je saopštenje da Bunjevci nisu ni Hrvati ni Srbi – što, fakat, i nisu, sami to kažu – i da džumhurbaškan, je li, ima puno pravo da Bunjevcima poklanja knjige na ćirilici. Šta su na to odgovorili iz Josipovićevog kabineta, ne znam, ne interesuje me.
Ali me interesuje jedna druga stvar: Zašto je džumhurbaškanov kabinet uopšte reagovao? Predsednik Republike Srbije ima – što rekli starinski pokeraši – „svako pravo“ da na teritoriji republike kojoj predsedava poklanja knjige štampane na bilo kom od pisama ovoga sveta, a pogotovo na zvaničnom, ćiriličnom. Kome je to jasno, jasno je, kome nije – ne vredi mu objašnjavati. Stavka druga. Džumhurbaškan je u političkoj mladosti fakat bio nasilan tip, ali, nemojmo se zajebavati, izvesno je da nije na silu (pa čak ni s predumišljajem) uvaljivao bunjevačkoj deci knjige na ćirilici. Možda čak nije ni znao da je poklonio neke knjige. To je stvar čisto protokolarna. Ovako to ide: Nekom u Prezidencijalnom konaku palo na um da Bunjevcima treba pokloniti nešto, taj neko stupio u kontakt se nekim od bunjevačkih glavešina, stvar utanačena, knjige uručene, posle usledio krkanluk. I Bog te veselio.
Ali! Ovde (mislim na ceo ex-yu prostor) ne valja upravo onda kad valja i kad sve ide po Božijem protokolu. Pokazao je to i mufty Zukorlić na jednom od svojih mnogobrojnih religiozno-političkih mitinga, na kome se pojavio okružen operetski uniformisanom gardom. Jesu uniforme operetske, ali su postupak (i poruka) daleko od operete. Više mi vuku na tragediju. Tim pre što je odmah reagovala naša bradata uniformisanost pretnjom da će u Novom Pazaru biti kontrauniformisanosti i da će leteti perje, samo dok se vrate sa obeju strana fronta u Ukrajini.
Sve me to učvršćuje u veri da na ovim prostorima ima isuviše dilbera koji jednostavno ne žele normalan, miran život i koji – iako naoko na krv i na nož zavađeni – savršeno ( a možda i dogovorno) sarađuju na neprestanom podizanju ionako previsokih pritisaka. Tu mi, ljudi nemilitarni, ništa ne možemo učiniti. Ali može (i mora) država. Da skratim. Na teritoriji države Srbije uniformisane (i naoružane) smeju biti samo vojska, policija i žandarmerija! Sve ostale uniformisane formacije imaju se smatrati neprijateljskim ili terorističkim i sledstveno tretirane. Utuvi de ovo, Overlorde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
