Njegova svetost patrijarh Irinej opet se otisnuo u političke vode. Izgleda da mu se republikanska vlast nešto zamerila dočim je naš arhipastir izjavio da bi bilo dobro da Srbija „dobije nekog kralja ili cara, to jest, neku vrstu parlamentarne monarhije“ koja bi, je li, ukinula famozne srpske podele. Kao ubeđeni monarhista, ja recimo ne bih imao ništa protiv.
I to iz čisto pragmatičnih razloga. Kada bi recimo na čelu države imali jednog naslednog kralja – da ne idemo baš na cara, mnogo je mačku goveđa glava – ta bi krunisana glava svakako imala manje ovlašćenja nego što ih sebi prigrabe naši republikanski predsednici i premijeri. Što se tiče pomiritelne uloge monarha, tu Njegova svetost nije u pravu. Imali smo mi onoliko kraljeva, a srpski raskoli su cvetali, možda ne istim intenzitetom kao danas, ali valja se opsetiti da u kraljevskim vremenima nije bilo interneta.
Da stvar bude interesantnija, patrijarh je tu rojalističku izjavu dao u prisustvu zakletih republikanaca. Bio je tu i premijer. Ali Dačić kao Dačić. Odmah se snašao. Vrlo važno, rekao je nešto u tom stilu, ja mogu da budem premijer i u republici i u kraljevini. I tu je, fakat, bio u pravu. Kao što je fakat – koji i monarhisti i republikanci često smeću sa uma – da društveno uređenje samo po sebi nije ni dobro ni loše, a da je još manje čarobni štapić koji prekonoć rešava sve. Evo recimo Švedska je monarhija, a Severna Koreja je republika. Baš bih voleo da vidim nekog ovdašnjeg po-svaku-cenu republikanca koji bi – suočen sa izborom – ostao ideološki dosledan i opredelio se da živi u Severnoj Koreji.
Govorili smo mi o tome više puta na ovom mestu. Podsetili smo se da smo isprobali praktično sva raspoloživa društvena uređenja, ali da nam ni u jednom nisu cvetale ruže. I ne samo da nam nisu cvetale ruže nego su se isti ovi problemi koji nas danas more bezbrižno selili iz sistema u sistem. Nijedan, međutim, od tih sistema nikada nije pustio korena iliti političkim rečnikom – zaživeo. Parlamentarne monarhije su nam često i opasno ličile na diktature, dočim je serija ovdašnjih republika u sebi sadržavala mnoge odlike apsolutističkog monarhizma. Tako nam je i sa parlamentarnom demokratijom, koje smo se dokopali na kraju grandioznih istorijskih posrtanja. Ima tu od svega pomalo, ali središnja nit je ostala neprekinuta. Evo šta je ta nit koja povezuje naša društvena uređenja. Kada neki srpski vladar pokuša da učini dobru stvar za napredak Srbije, onda ga, bato, ubiju, svejedno da li je knjaz, kralj ili premijer.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
