Opet ćemo o ceni ljudskog života. Pre neki dan bilo neko puškaranje u – zove li se tako – Kopnenoj zoni bezbednosti kojom je prilikom život izgubio jedan mladi srpski žandarm. Predvidivo, Vučić odmah digao dupe i otišao na „lice mesta“, da svečano obeća kako će država „Srbija učiniti sve da se izbori sa… bla. bla. bla“, a dežurni državni proseravači odmah su opleli priču o indolentnosti međunarodne zajednice, kosmičkoj nepravdi i neoosmanizmu koji kuca na vrata. Ja, pak, odgovorno tvrdim da tu nema ni indolencije, ni nepravde ni neoosmanizma i da je čitava ta tragedija posledica endemske sklonosti svih naših naroda i narodnosti prema otimačini i džabaluku.
Sećam se kao da je juče bilo kraja davnih šezdesetih godina kada su se stidljivo počele pojavljivati reportaže o „situaciji na Kosovu“. „Čuvaju ovce s puškama na gotovs!“ „Idu u krađu drva, takođe s puškama.“ „Deca idu u školu pod oružanom pratnjom“. I pročaja. I ondašnji Overlordovi su u takvim zgodama odlazili na Kosovo da drže govorancije, samo što krivicu nisu pripisivali neoosmanizmu nego „kontrarevoluciji“. Kakav, more, neoosmanizam, kakve kontrarevolucije, vekovna beda je tu u pitanju. A ima li boljeg recepta za haos od bede udružene sa višenacionalnom sredinom? Da su ljudi u Belgiji živeli onako kako su živeli i žive ljudi na Kosovo, odavno bi se tamo pripicalo.
Ali nemojte ni pomišljati, recimo, da je krađa drva (s puškama ili bez njih) bila (i ostala) stvar ekskluzivno kosovska, nepoznata u Srbiji bez pokrajina. Neću da cinkarim i da imentujem, ali znam najmanje desetak đuvegija koji se decenijama greju na taj način. Tara je planina velika, drva ima na svakom koraku, ima, fala Bogu, i prikolica, šumara malo, a i ono što ih ima, sede po birtijama. I šta? Ništa? Grejanje, fakat, džaba, ali birićeta niotkuda. Jer ga ne može biti na džabaluku i otimačini, ma šta o tome mislili Marks i Engels. Tu lekciju mi balkanski narodi nikako da naučimo. A tek tu lekciju nisu naučile elite balkanskih naroda. Koje su u beslovesnoj megalomaniji propustile da se posvete prosveščeniju svojih naroda, ali nisu propustile da ih huškaju jedne na druge. Nisu tu bez krivice ni popovi, hodže i fratri koji svoje pastve i džemate nisu poučavale hrišćanskim i islamskim vrlinama, nego huškanju na dindušmane. Lepo je Overlord negde izjavio – ima on dobre informacije – da ovaj svet ne ide u dobrom pravcu. Pa kad već ni beli svet ide dobro u belom svetu, zašto očekivati da dobro ide na Balkanu, na kome ne ide dobro ni kad je dobro. Nije to, međutim, stoga što smo mi Balkakci inferiornija bića u poređenje sa organizovanijim nacijama. Ma jok, more. Samo nismo naučili da je ogrev jeftiniji kada se kupuje na stovarištu. A sve nešto mislim da bi, kada bi balkanske elite manje krale, ostalo nešto para i za drva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
