Izgleda da se Lale Pavlović, dramaturg ovdašnji i prezidencijalni sovjetnik za kulturu, baš žestoko navukao na cara Konstantina i antiku uopšte. Gotovo da nema dana, a da Pavlović ne prozbori ponešto visokoparno o značaju Srbije i Niša za uspon Rimskog carstva. Hteo sam večeras da pišem o nečem drugom, ali pročitavši u jednoj žutari Laletovu antologijsku izjavu da je „Niš najveći rimski grad posle Rima“, nisam mogao da odolim. Istorija je u pitanju. Sutra ćemo se baviti svakodnevnicom i trivijalnostima. To se ovde, ionako, uvek ostavlja za sutra.
Dakle, posle Rima, kao prvog, Carigrada kao drugog i Moskve kao trećeg Rima, dobili smo i četvrti – Niš. O kome ponešto i ja znam jer sam vaktile tamo služio vojni rok. Ni tada, a ni posle Niš mi – inače fina jedna srbijanska varoš – nije delovao nimalo rimski. Bilo da je u pitanju onaj stari, bilo ovaj moderni. Od dugog vojničkog vremena stigao sam da obiđem i iskopine čuvene Mediane. I šta da vam kažem? Iskopine! Ruševine. Ništa spektakularno. Izgleda da su stari Rimljani, za razliku od savremenih Srba, imali osećaj za meru. Ali savremeni Srbi ne bi bili Srbi kada nešto ne bi zasrali. Tako su imenom antičke Mediane nazvali jedno pivo (nadam se da ga više ne proizvode) koje bi u žestokoj ovdašnjoj konkurenciji sasvim sigurno ponelo titulu najgoreg. Mislim da se čak i neka brlja, isto tako loša, ako ne i gora, zvala Mediana.
U ono vreme, međutim, u Nišu se ništa nije zvalo Car Konstantin, a danas se izgleda sve tako zove, pa čak i bulevar koji prolazi pored Mediane, čije su časno ime zauvek ukaljali loše pivo i još gora rakiještina. Tako je to bilo, cenjeni publikume. Za Titovog života carevi, da kažemo nisu bili in. Ni na domaćeg Dušana se nije blagonaklono gledalo, kamoli na tuđina, zavojevača, robovlasnika i eksploatatora. Izgleda da je Laletu udarila u glavu Konstantinova premijera u Narodnom pozorištu. Sa njegove tačke gledišta – više nego uspela. Ne govorim ovde o samoj predstavi (koju nisam gledao) i koja svakako nije zaslužila paradu kiča upriličenu pre nego što je i počela. Slučajno sam se za vreme dnevnika zatekao u kafiću, pred takozvanim televizorom i – da vi kažem – imao sam šta da vidim. Pred nacionalnim teatrom žestoka furtutma. Policija! Udba! Kos! Voa! Pristižu audiji i beemvei iz kojih izlaze ugledni gosti i gošće. Dobro, to se tako manje-više svugde radi. Ali mi ne bi bili mi kada ne bismo imali svoje posebnosti. U ovom slučaju crveni pano sa Konstantinovim likom pored koga su morale da prođu sve visoke zvanice sa suprugama Jovankama, da se tu nasmeše i uslikaju. Kako ono reče Đilas, Milovan: nova klasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
