Čto slučilos

Fakat, tako se kaže! Filji hvala za ispravku, a vi, cenjeni publikume – praščajte. I učite ruski. Može vam zatrebati! Videste li vi kako je džumhurbaškan primljen u Trećem Rimu? Ali imajte jednu stvar na umu: ruski se lako uči, ali se lako i zaboravlja. Sledi poučitelna priča. Ja sam u Matuški Rosiji bio samo jedanput. Beše to davne osamdeset i sedme godine. Nisam, da budem iskren, bio ni izbliza tako dobro primljen kao Toma. Ali sam se, da kažemo, lepo sporazumevao sa domicilnim stanovništvom. Čak sam dobijao i komplimente. O, kako vi lepo govorite ruski! Mora da ste u školi bili “otljičnik”. I pročaja. Ono fakat, komplimente sam dobijao uglavnom od balavurdije koja je vreme utucavala u žickanju žvaka i cigareta ispred ulaza u moskovske hotele, pa sam pomalo sumnjao u njihovu iskrenost. Ali, činjenica je, nisam pravio početničke greške tipa “čto slučilsja”.

Nego da mi vidimo čto slučilsja! Pročitah u nekim novinčinama da su počivšoj Jovanki Broz ukradena odlikovanja. Takoreći dan posle sahrane. Što kaže “naš narod” – nestala odlikovanja ko jaje s groba. Ima li, ljudi moji, kraja ovdašnjim ludostima i bizarnostima? Pritom treba imati na umu da Jovanka Broz nije sahranjena na seoskom groblju u Pičkovcu, nego u takozvanoj Kući cveća, dakle u nekoj vrsti mauzoleja koji je bajagi pod državnom upravom. Blaženopočivšoj rečena odlikovanja više nisu potrebna, a i za života su joj se, rekao bih, olupala o glavu, ama ne mogu da se pomirim sa mišlju da su nitkovluk i lopovluk baš toliko uzeli maha. I da su naišli na tako dobar prijem u javnosti. Pretpostavljam da je “istraga u toku”. A dok ne saznamo rezultate istrage, saznaćemo stotinu drugih stvari. Vrednost ukradenih odlikovanja, recimo. Žutare su momentalno stupile u kontakt sa “ekspertima” za ordenje koji su vrednost ukradene robe procenili na tričavih dve-tri hiljade evra. Istraživačko novinarstvo, nema šta. Sve crno na belom! Cenovnik ordenja na tržištu. Tabele. Sve kako Bog zapoveda!

Ne bi me, dame i gospodo, začudilo da ukradeno ordenje završi upravo u rukama “eksperata”.

A sad – natrag na Treći Rim. U kome su takve krađe – bar po mauzolejima – nezamislive. Ako smo već toliko bliski narodi, pitam se, zašto ponešto ne naučimo od Rusa? Imalo bi se čemu naučiti. Evo, recimo, kad sam ono bio u Matuški, tamo stvari nisu baš najbolje stajale. Beše sveopšta oskudica, besparica, beda, sigurno veća od ove u kojoj mi tavorimo. Ali zapazio sam jednu stvar. Usred te bede i oskudice, svi moskovski i lenjingradski muzeji su radili punom parom. I u njima nije bilo krađa. Mislim da sam ovim sve rekao. Iako nisam rekao ništa.