Promače mi Dan republike. Dvadeset devetog novembra ove godine nisam ni na trenutak pomislio da je taj dan nekad bio veliki praznik, a tako bi verovatno i ostalo da u nedeljnom broju najstarijeg dnevnog lista na Balkanu ne beše neke priče o tome. Bila je to, da kažemo, stara, od preteranog ponavljanja već sasvim izanđala priča o Jugoslaviji kao najvećem srpskom zajebu – što bi rekle anglofilne novindžije – ikad.
Ja, kao što pretpostavljam da znate, nisam neki naročit jugonostalgičar, a i ono malo nostalgije što mi je preostalo više duguje činjenici da sam vo vremja SFRJota bio mlad, nego jugoentuzijazmu iz ubeđenja. Ali vaistinu više nemam stomak za nacionalpatriotsku kuknjavu o lukavim i pritvornim Slovencima, Hrvatima, Muslimanima i Makedoncima koji su nas navratili na ujedinjenje samo da bi nam – kada se konsoliduju i kada za to kucne čas – zabili nož u leđa i postali nam smrtni neprijatelji.
Ne znam tačno – tačnije nemam pojma niti želim da ga imam – šta o svemu tome kaže najnovija oficijelna istorija, ali imam snažan utisak da je Jugoslavija nastala upravo zahvaljujući snažnoj srpskoj volji za Jugoslavijom. Jeste, reći će nacionalni dilberi, ali velike sile su vršile pritisak! Šio mi ga Đura! Velike sile neprestano vrše neke pritiske, što uopšte ne znači da baš svakom pritisku treba popustiti. Osim toga, takozvane velike sile su najčešće sklone pritiscima kada alave male sile požele previše teritorija. Da se počem ondašnji srpski „državni vrh“ ljubazno zahvalio na višku dodeljenog mu prostora, čisto sumnjam da bi saveznici Srbijicu oružanom silom oružja naterali na proširenje. Ne bi, tvrd vam stojim. Našlo bi se već neko rešenje.
Ali – zinulo srpsko dupe! Svi Srbi će živeti u jednoj državi! Malo li je! Fakat, nije bilo malo, samo što su od osamnaeste do, beše li, devedeset prve, svi Srbi živeli izvan (potpuno nepostojeće) Srbije, jer je do četres prve Jugoslavija najpre bila unitarna, a docnije podeljena na nekakve (crvene) banovine. Pa dobro, jesu li nam i to smestili Hrvati, Slovenci, Bošnjaci i ostali nenarodni narodi ili su nam to upriličili srpski kralj i srpski političari?
Komunistima je posle rata bilo lakše. Sve su svalili na pleća kralja i nenarodnog režima i ponovo vaskrsli Srbiju u obliku najpre Narodne, a potom Socijalističke Republike. I oni su nam ga sašili kao što nam je šio i Đura. Socijalistička Republika Srbija je bila suverena republika onoliko koliko je to danas, recimo, Pridnestrovlje, a možda i manje. E, to nam je, kažu, spustio Tito? Ja sam skloniji da mislim da nam je to opet sašio Đura jer su najbliži Titovi saradnici bili Srbi. No, dobro. Zašto sada, pitam ja vas, kada smo nezavisni, suvereni i kad smo se kurtalisali lažne braće ne uspevamo da – kao državotvorni narod – napravimo stabilnu, uređenu i bogatu Srbiju? E, to pitanje postavite šnajderu Đuri!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
