Sezona kožnih gaća jako počinje. Iz Evropske unije stižu – za sada stidljivi, a videćemo kakvi će biti kasnije – nagoveštaji da bi Srbija trebalo da trajno udomi popriličan broj bliskoistočnih izbeglica. Za šta će – navodno – dobiti solidnu kompenzaciju. Nadam se da – ako do udomljavanja uopšte dođe – kompenzacija neće biti isplaćena u mudima sterlinga u drahmama, valuti važećoj isključivo u „Famoznom“.
Eto ti tvoje Evropske unije, dobacuju mi pajtaši iz one moje kafanice, nakon što su se sa stranica Kurira, Večernjih novosti i pročih odštampotina obavestili o najnovijim geopolitičkim proishođenjima. Ne znam šta da im kažem. Svaka im je na mestu, svaka ka vladičina. Evropska unija već neko vreme – i to ne samo „po pitanju“ migranata – liči na labavu uniju rogova u vreći. U izvesnom smislu Evropska me unija podseća na Demokratsku stranku, to jest na dobru početnu ideja koju su upropastili sitni, sebični interesi. Ali šta da se radi, što reko Černiševski? Šta je drugo istorija ovoga sveta ako ne povest o upropašćavanju dobrih namera i još boljih zamisli?
Začudno je da se – sa izuzetkom nekolicine pronosiranih imbecila – takozvana nacionalno-patriotska inteligencija ne ističe nešto naročito u seirenju nad konfuzijom u koju je EU zapala. Kao da im je došlo iz dupeta u glavu da je ovaj svet – a pogotovo njegovo evropsko parče – sistem spojenih sudova, sledstveno čemu se – ako, recimo, u Francuski sud umesto limunade naspeš govna – ta govna po sili zakona pojave i u tvom krbanju. I to još bajata.
S druge strane, Evropska unija se baš žestoko potrudila da dospe u septičku jamu. Tako to ide. Velike ideje ne vrede mnogo kada dopadnu šaka malih ljudi i sitnih duhova. Nije da morališem, ali još mi je vaktile puklo pred očima da politička zajednica u kojoj kolo vode šalabajzeri poput Berluskonija, Sarkozija, serije britanskih premijera – premijere novopečenih eurozemalja da i ne pominjem – neizbežno mora završiti u teškim govnima.
Uz dužno poštovanje, ne mogu se drugačije nego šalabajzerima nazvati državnici koji ogromne mase ljudi tretiraju kao rasut teret ili – još gore – kao radioaktivni otpad koji treba – naravno, uz odgovarajuću alimentaciju – uvaliti. A kome? Takođe evropskim državama, istina siromašnijim. Kako se to zove? Metenje pod tepih. Površnost, čestnejši čteci! Površnost! Citirah ovde onomad metra De Mestra koji je blagovremeno napisao, ali je izgleda džaba krečio, da ljudske mase – ma koliko to na prvi pogled izgledalo drugačije – nimalo ne utiču na tok istorije i da ih taj nevidljivi tok samo bacaka tamo-amo. Sledstveno će eurošarlatani verovatno i uspeti u poduhvatu da – naravno, uz odgovarajuću naknadu – deo migranata uvale eurosirotinju. Ali će mutni tok istorije, koji je migrante i naneo, nastaviti da rovari po Evropi. Dok je dibidus ne podloče.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
