Breaking news! Šešelj ušao na „Farmu“. Dobio od Pinka ponudu koja se ne odbija! Biće krša, loma i zavrtanja ušiju! I još koječega pročeg! E sad, šta je osim (pretpostavlja se) povelike sume navratilo vojvodu da ode mečki na rupu, to je, da kažemo, farmersko (čitaj – seljačko) filozofsko pitanje. Ne bih rekao da je u pitanju namera da pred očima srpskog TV naroda i senata naguzi neku starletu – mada ni to ne bih odbacio – a slično misli i Đole Vukadinović, koji u izjavi za Danas kaže da je Šešelj otišao na Farmu da bi namakao što više glasova za predstojeće izbore. Vojvoda je već samim ulaskom – tvrdi Đole – prešao cenzus.
Moja omiljena žutara, Blic, iako je blagu farmersku vest munjevito obznanila srpskom narodu i senatu, bajagi se zdravo uzibretila, pa kaže – bruka! Što, more, bruka? Držim da je Šešelju u rijalitiju i mesto, samo je sa ulaskom zakasnio nekih četvrt veka. Čini mi se, štaviše, da bi još mnogo društveno-političkih dilbera trebalo Šešelju na „Farmi“ da prave društvo.
Šta me navodi na ovako mračna razmišljanja? Naša novija istorija, eto šta. Šešelj je, kako napred rekosmo, oduvek bio rijaliti ličnost – samo su mu silikonske sise falile – ali u tome nema ničeg naročito zazornog; ovaj svet je, kako reče onaj poljski pesnik, Božija džungla, a ne zoološki vrt ili kako bi to – možda i lepše – rekao „naš narod“ – „ima gi raznih“. Naš problem je što je Šešelj bio – realnost. I ne samo on. Daleko od toga. Nije vojvoda bio usamljena pojava. Isuviše se u našoj bivšoj realnosti bilo nakupilo kreatura kojima, strogo uzev, u realnosti nije mesto.
Nisu se sve ta divna stvorenja ponašala nasilnički kao Šešelj. Uopšte ne! Behu to – i još su, Bogu hvala – građanski pristojne (i pristale) osobe kojima je još u ranom detinjstvu ugrađen čip da ne seru po dvorištu. Setite se samo Vladete dr Jankovića, koji je najozbiljnijim tonom veleizjavio da „mi realnost ne možemo uzimati u obzir“. Setimo se – Vladeta je tu možda i ponajbolji – mnoštva drugih, građanski ozbiljnih i od građanstva uvažavanih tutumraka, istinskih očeva mračne ideologije koju je Šešelj – na početku svog razvojnog puta marksista – pod relativnu starost prihvatio (kao najisplativiju u datom momentu) i – budući da je za razliku od ideologa imao muda – tu ideologiju doveo do njenih krajnjih konsekvenci.
Ne znam zašto mi – možda zato što pomenuh Vladetu – na pamet pade poučna priča iz antičkog doba. Elem, jedne zgode žreci drevnih Etruraca behu pali u trans, u transu su saznali da Etrurci moraju nestati sa lica ovoga sveta i to su saznanje saopštili etrurskoj sirotinji raji. Koja je poslušala žrece i u prorečeni dan nestala sa lica sveta – ko jaje s groba, što bi reko naš narod. Budući da u ono doba nije bilo televizije, nestajali su off line. Mislite o tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
