Genocid nad premijerom

Šta, dakle, kaže urednicina naslovna strana. „Daleko je“, kaže naslovna, „pomirenje! Premijer Srbije napadnut u Potočarima!“ Sad će drkadžije da zagraje: Šta tu ne štima, šta je tu neistinito, šta sad zakeram? Formalno posmatrano, sve je istinito. Pomirenje Srba i Bošnjaka doista je stvar daleke budućnosti, premijer jeste napadnut u Potočarima, ama naslov je namontiran tako da bude prihvatljiv kako za one kojima pomirenje nije ni na kraj pameti – naprotiv! – tako i za one koji u „pomirenju“ (izanđale li reči) vide preduslov za normalizaciju života na ovim nenormalnim – evo još izanđalije reči – prostorima.

Jednima, da kažemo, krivo što je „pomirenje“ daleko, drugima žao, a „Politika“ u svakom slučaju u pravu. Pa koja strana dođe na vlast… Znate šta hoću da kažem. Okanimo se mi, međutim, uređivačkih politika, pa na stvar. Da ne zalazim preterano u sitna crevca! Svi znate šta se dogodilo u subotu. Overlord jedva izvukao živu glavu – što nekima ovde baš i nije milo – izbio međunarodni skandal, a u rukave ne tako malobrojnih dilbera sa Zapada koji drže da smo na ovim prostorima „svi isti“, uturen je još jedan poveliki kec.

Sasvim predvidivo, imbecilni nasrtaj na Vučića mnogo je više uzdrmao spoljnog Dačića i unutrašnjeg Stefanovića nego personu dramatis čija je glava bila u torbi. Dreka! Buka! Bes! Atentat! Pokušaj masovnog ubistva Overlorda! Umal' pa genocid nad premijerom! Ovde se neprestano zaboravlja – i zato je pomirenje tako daleko – da se užas Srebrenice izrodio iz nekontrolisanih, trogatelnih, pompeznih reči i palamudnjava na tribinama Udruženja književnika Srbije, a ne iz nekog naročito osmišljenog plana za etničko čišćenje Bošnjaka.

Ne umanjujem ničiju odgovornost, daleko od toga, ali – ruku na srce – nikakvog plana ovde nije bilo, jer da je nekakvog plana bilo, ne bi ni bilo onoga što je bilo. Situacije koje izmiču kontroli nastaju najpre iz pomisli, potom iz jezika koji su izmakli kontroli. Ako Overlord iskreno misli – a sva je prilika da stvar stoji tako – da se sa Bošnjacima miriti mora, onda bi – pre nego što sledeći put ode u Potočare – trebalo da svrati u Banjaluku i da zašije usta Milu Dodiku.