Gorki list

U stvari – dogodilo bi se mnogo ranije i bilo bi mnogo temeljnije. Ono, fakat, i dalje piskaram o politici i političarima, ali to činim – kako se to kaže – sa „vanstranačkog“ i čisto profesionalnog stajališta. Što će reći: da imam tetku u Americi – taj vlažni san ovdašnjih ambicioznih dembela – bili biste pošteđeni mojih smatranja na političke teme. A koliko bih tek ja bio pošteđen, to vam ne mogu dovoljno napričati.

Kada se, dakle, čovek kurtališe političkih strasti, prva stvar koju uviđa jeste njihovo suštinsko siromaštvo i teški besmisao – dva, inače, fenomena veoma karakteristična za savremenu Srbiju. Politička strast, kao i svaka druga strast, u suštini se svodi na kompulzivno ponavljanje određenog ponašanja. Uzmimo slučaj hroničnih bekrija. Popiti poneku mučenicu ne samo da nije porok nego je dobro i za krvotok, ali kada se neki dilber afektivno veže za anksiolitička svojstva alkohola, nastupaju belaji. Piće, koje je u početku sokolilo i širilo vidike, najednom počne da baca u depresiju, a vidik se suzi najpre na kafanu, a potom na klupu ispred samoposluge.

Srpski alkoholizam i srpska politika su rod rođeni. Kao što se alko-dilberi fanatično vežu za, recimo, vinjak – i to smatraju principijelnošću – tako se „politički svesni“ građani vežu za određenog „državnika“ i konzumiraju ga do besvesti, a vrlo ga često mešaju i sa alkoholom. I – šta da vam pričam? Kao što alkosima pre ili kasnije dokurči vinjak, pa pređu na gorki list (i pritom misle da su napravili preokret u životu), tako i našim „politički svesnim“ građanima dodija ovaj ili onaj „državnik“, pa požele da ga zamene drugim, po njihovom mišljenju blažim, blagotvornijim. Upravo to nam se dogodilo pre nepune dve godine. U jednom trenutku Boris Tadić se „politički svesnim“ građanima smučio i kao čovek i kao vinjak, pa su građani odlučili da pređu na gorki list Aleksandra Vučića. Posle izvesnog vremena „politički svesnim“ građanima se Overlord učinio isuviše gorkim, pa je pala odluka da se spas ponovo potraži u vinjaku. Kako stvari trenutno stoje, „politički svesni“ građani će još najmanje četiri godine morati da piju gorki list, ali nemojte misliti da će im neko novo državničko piće – nadajmo se ne votka – kada stupi na vlast biti mnogo slađe. Neće me, štaviše, začuditi ako „politički svesni“ građani ubrzo požele povratak gorkog Vučićevog lista. Šta ono napred rekosmo? Nije problem piće, problem je strast. Nastavak u sutrašnjem broju!