Gorki list IV

Kao i sve druge akcije, i ova, ma koliko široka i neformalna mogla (i morala) biti, podrazumeva određeni stepen organizovanosti. I već tu počinju problemi? Nema para – to je prva primedba koja bi pala, jer se u Srbiji uvrežilo mišljenje da se bez para ama baš ništa ne može učiniti. Ja pak tvrdim da za neizlazak na izbore ne samo da ne treba ni kinta nego bi apstinencijalno graždanstvo – kako to kažu meštri marketinga – „ostvarilo“ značajne uštede na benzinu i đonovima. Pare smo, znači, apsolvirali. Šta je sledeće? Kao i svi pokreti „širokih narodnih masa“ i apstinencijalizam, nazovimo ga tako, morao bi da ima predvodnike i neki minimum organizacije i koordinacije. Dalo bi se to lako rešiti. Isturimo, recimo, kao predvodnicu Vesnu Pešić ili Srbijanku Turajlić, dve politički apsolutno nekompromitovane dame, a time istovremeno kurtališemo i hipoteke srpskog mačomenizma. Sumnjam da bi – bar javno – bilo ko imao bilo šta protiv tog izbora, ali tu već nastupa sledeći problem. Zašto one? Mogli bismo odabrati i Majku Terezu ili Terezu Avilsku, isto bi pitanje bilo postavljeno. Jer – utuvite ovo – najmanje pedeset posto potencijalnih apstinencijalista vidi sebe na čelu građanskog pokreta. I – šta? Počinju opstrukcije. Mislite da preterujem? Opsetite se onda na koliko se stranaka raspala DS samo da bismo imali što više predsednika?

Idemo dalje, istina sve teže, jer već na početku imamo dva povelika klipa u točkovima naše revolucije. Politička elita bi se, razumljivo, uskurčila, nije to mala stvar, kalpimo ih, uzimamo im ljeb iz usta. Ali ipak bi morala da stavi prst na čelo! I šta? Pribegla bi elita zastrašivanju cenjenog publikuma? Tu se već problem račva u tri rukavca. Patriotski blok bi „ocenio“ da su apstinencijalisti „izdajnici“ i imperijalna peta kolona, „demokratski blok“ bi nesumnjivo ocenio da je apstinencijalizam „neodgovoran“ i da „vodi u krizu“, a moja izborna baza, samosvesni moroni, graknuli bi da huškam na izbornu apstinenciju da bih Vučiću podario apsolutnu moć i da bih, posledično, bio postavljen za ambasadora u Republici Gornjoj Pizdi Lepoj Materini. Epilog – saborno savijanje repića i masovan izlazak na izbore. E pa, cenjeni moj publikume, ja se zbog zdravstvenih problema moram odreći nastavka diplomatske karijere, ali vi ćete – tvrd vam stojim – sa takvim glavama zasigurno (i zauvek) živeti u Republici Donjoj Pizdi Lepoj Materini. I to – da vam iskreno kažem – zasluženo. Sedite tu di ste jer ni za diste niste.