Kako skomračni bog srpskog višestranačja i izbornosti i zapoveda, u svetu nedelju, nešto ispred osam, namestih se pred televizor i – ne bez izvesne zluradosti – pokušah da vizualizujem situaciju u štabovima naših političkih partaja. I – šta videh u viziji? Videh živce (ne žiške) koji drhću ko da čitaju stravu sanka s bledih lica naših političkih paša i pašenoga. Nije mala stvar! Na jednoj strani izabranosti/neizabranost su leb, mast i laki keš, na drugoj zaborav, snegovi i šaš.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Bilo je „više nego“ izvesno da ni ovi izbori neće proći bez ciganisanja i marifetluka tipa „pred izbornim mestom ti dam levi opanak, pa ti posle, kad mi dokažeš da si glasao za mene, dam i desni“, ali bilo je i marifetlučkih novotarija, poput glasačkih listića sa brojem 1 zaokruženim u štampariji, kao i telefonskih ponuda starijim licima da ih aktivisti (sada već) pobedničke stranke, čuveni inače po karitativnom radu, kolima odvezu od birališta, a oni, kad tamo dođu, neka, je li, glasaju po savesti.
Hoće li se ući u trag nestašnim štamparima, ko će platiti benzin, krmenadle, brašno, zejtin, telefonske račune i ostali izborni repromaterijal – e, to su, đuturumi, pitanja na koji ćete odgovor morati da potražite od grand zvezde Famoznog, „Kikija“, koji rešava i veće misterije, ali znajte da će ekspertov odgovor nužno imati veze sa levim desnim ili – kao u slučaju rusopartaje Nenada Popovića koja se abrakadabrom našla u taboru evropobednika – Faberžeovim jajetom.
Ali šta god da vam Kiki otkrije , jedna stvar je sigurna: novom takozvanom sazivu Narodne skupštine, bar njegovom ambicioznijem delu, poslanički će lebac ubuduće biti gorak, a poslanički dani zorli nespokojni jer je u parlament – na potesna vrata – ušao i nadvojvoda Šešelj koji, gnevan što nije osvojio projektovanih osamdeset poslaničkih mesta, garant neće propustiti nijednu šansu da od Skupštine napravi uzoritu kalakurnicu.
Jedna mi je stvar tokom postizborne noći upala u oči (odo ja u pesnike, gotovo), a to je da hipercenzusnim i natcenzusnim izbornim štabovima nije bilo uobičajene gungule, trijumfalizma, vriske, cike, pesama, a, bogme, ni ćevapčića i pečenja, sve je nekako bilo čemerno i depresivno, što može biti znak „uozbiljavanja“ politike scene, ali isto tako – u stvari mnogo verovatnije – i znak da sve polako odlazi u Crven Ban. U trenutku kada zbog vazda oskudne karakterologije (i pospanosti) ovaj tekst privodim kraju, pobednici se već znaju, ali gubitnici još nisu poznati sledstveno čemu se prelasku cenzusa nadaju Čeda, Boris i Čanak (ili, kako ih Teofil nazva, Kanda Kodža i Nebojša) i DSS, koji sam ja nazvao akvarijum za ribu zvanu Sanda. Bilo bi, držim, šteta da potonja ne uđe u parlament. Trebaće tu psihijatar. Malo je tu Slavica ĐD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
