Drž’te se dobro, ide Vidovdan, obaveštava nas jedna ugledna ovdašnja žutara, pa u nastavku objašnjava da je tog sudbonosnog datuma „održan“ Kosovski boj, da je, nadalje, na taj praznik Princip upucao nadvojvodu, da je potom Milošević održao istorijski govor na Gazimestanu da bi na kraju – upravo na Vidovdan – bio izručen Hakom tribunalu.
Šta nas to lepo – saglasno žutari – očekuje ovoga Vidovdana? Povratak Vojislava Šešelja, eto šta. Prostorije stranke – takođe nas izveštava žutara – već su spremne za Šešeljev povratak. A da li je ostatak Srbije spreman, to je već filozofsko pitanje.
Šešeljev povratak, makar bio i privremen, svakako nije stvar kojoj bi se vladajuća stranka mogla obradovati. Nije tajna da je vojvoda vrlo teško primio izdaju nekadašnjih desnih ruku, Vučića i Nikolića, i da je njegova pizma na rečenu dvojicu mnogo veća od animoziteta prema nekadašnjim arhidušmanima, demokratima, koji su se, uostalom, ironičnim obrtom istorije u smislu političkog uticaja izjednačili sa ostatkom zaklanih radikala. Nije nepoznato, štaviše – opštepoznato je – da je Šešelj teško zlopamtilo, a očekivano je da će dati sve od sebe ne bi li se osvetio i poturio što više klipova u točkove esenesove revolucije. Na to je žutara ciljala gromoglasno objavljujući vest o vojvodinom dolasku. Huška na krvoproliće.
Ne treba sumnjati da će haški optuženik pokušati da „destabilizuje“ Vučića i Nikolića i ne treba sumnjati da će u tome bar u početku – imati izvesnog uspeha, u najmanju ruku mnogo više od blogera i pokvarenih policajaca. Nije Šešelj čovek koga je lako odgurnuti u medijski mrak, a nisu ni naši mediji takve prirode da bi Šešelja držali u mraku. Biće tu, čestnejši publikume, svega i svačega, cirkusa, prljavog veša i budalaština ponajviše, ali će, kako stvari stoje, vojvoda u konačnici prdnuti u čabar i završiti u ropotarnici istorije.
A zašto je tome tako, sada ćemo pokušati da objasnimo. Jeste Šešelj rčin-čovek i siledžija, ali znate kako je rekao vladika Rade – malo ruka, malena i snaga. Tu nije toliko problem malobrojnost Radikalne stranke – njemu je, uostalom, stranka oduvek služila kao lični servis – koliko će mu problem biti manjak logistike. Tu, pre svega, mislim na Udbu za koju se opravdano sumnja da mu neće biti naklonjena, a to je poveliki hendikep. Osim toga, Šešeljeve (pred)političke ideje su, što bi rekla omladina, odavno out. U tom smislu, vojvoda će nekoliko dana uspevati da podigne povelike oblake prašine, a onda će podeliti sudbinu „katastrofalne poplave“ – pašće u zaborav. Neće se on, naravno, s time pomiriti. Nije on takav čovek. Pretpostavljam da će političku delatnost nastaviti tamo gde ju je i započeo – na početku Knez Mihajlove. Ali to je, da kažemo, sasvim u redu. Srbija je demokratska zemlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
