Da mi je neko pre deset godina rekao da će se Rusija i Ukrajina naći na ivici rata, pomislio bih da je lud, ali isto to bih pomislio i za nekog ko bi mi pre, da kažemo, trideset godina rekao da će u Jugoslaviji izbiti rat. Ostaje nam da se nadamo da naša braća sa slovenskog istoka neće krenuti našim putem, ali ex-yu krvoproliće polako pada u zaborav, pa ni ta mogućnost nije isključena. Šta ono reče G. V. F. Hegel: Iz istorije nikada niko ništa nije naučio. Zašto bi istočni Sloveni bili bolji đaci od južnih?
Jedna je, međutim, stvar kada se zakrve južnoslovenska plemena, čije ukupno brojno stanje ne premaša zbir populacija Moskve i Kijeva, a druga je stvar kada se na ivici sukoba nađu dve mnogoljudne atomske sile. Ovim ne želim da umanjim destruktivni potencijal nas, južnih Slovena. Naprotiv! Sakloni, Bože, da nas je, počem, koliko Rusa i Ukrajinaca i da su nam na raspolaganju njihovi arsenali.
Ukrajina je, čestnejši publikume, imala vrlo burnu istoriju, a njen već sam po sebi nezgodni geografski položaj dodatno se iskomplikovao posle pada SSSR-a i sticanja nezavisnosti kada se – zajedno sa Belorusijom – namestila kao tampon zona između Rusije i NATO pakta. Rusija, po prirodi stvari, nije želela (niti želi) trupe NATO pakta na svojoj granici. Ne želi ih ni u Beogradu, podalekom od Matuške, kamoli u Kijevu, varoši koju povezuje sa nastankom svog nacionalnog identiteta. Sa druge strane, NATO pakt – koji se povremeno predstavlja i kao EU – baš se bio zaintačio da se približi Moskvi.
Tikva je, da kažemo, pre ili kasnije morala da pukne, tim pre što Ukrajina nije monolitna, jednonacionalna država, daleko je ona od jednonacionalnosti. Osim većinskih Ukrajinaca, tu su i vrlo brojni Rusi, kao i mnoštvo narodnosti, istorijskih prisutnih na ukrajinskom tlu ili nasleđenih od počivšeg SSSR-a. Sve se to, po prirodi nama dobro poznatih stvari, bori za svoje interese i vuče na svoju stranu.
Sad sledi pitanje: Ako Evropska unija očigledno ne zna šta hoće niti ima muda da se ozbiljnije založi za ukrajinsku stvar, šta, zapravo, hoće Rusija? Možda bi bilo bolje preformulisati pitanje, pa ga postaviti ovako: Šta hoće Putin? To je već filozofsko pitanje jer, za razliku od južnoslovenskih “kaunetrparta”, Vladimir Vladimirovič je samozatajna ličnost, nesklona javnim mrsomouđenjima. Neki se pribojavaju da Rusija namerava da pod svoje okrilje vrati Krim, poluostrvo koje je vaktile Nikita Sergejevič Hruščov poklonio Ukrajini. Šta Putinu stoji na putu da to – ako to namerava – i izvede? Ništa, brate! Ako ga Amerika priupita, a da šta on radi na Krimu, on može odbrusiti a da šta ona, Amerika, radi u Avganistanu. Najpre će biti da je Putinova namera da napravi jednu Ukrajinu po svom ukusu. Nezgodna okolnost je što u određenom momentu odluka o ishodu može pasti u ruke nekog nervoznog poručnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
