Srbija se, prema strukturalno-funkcionalističkoj teoriji devijantnosti, kotira prilično visoko budući da u svojoj strukturi sadrži elemente anomije, disfunkcionalnosti i dezorganizacije. Zanimljivo je da se, prema es-en-es logici, o ovim tipovima devijantnih društvenih stanja ne bi smelo ni misliti a kamoli govoriti. Naime, za upravljačem državnog bolida sedi trust proverenih naprednih mozgova pa je stoga nemoguće postojanje nekakvih sistemskih devijacija. Međutim, da li je to baš tako?
Krenimo najpre od anomije koja se javlja u društvima gde vlast preterano ističe ciljeve, ali ima problema sa njihovom realizacijom. Borba protiv korupcije, departizacija državne uprave, dostojanstveniji život nezaposlenog življa…, sve su to ciljevi za čiju realizaciju anomična država ne uspeva da nađe adekvatna sredstva. U tom slučaju se normativni sistem ili raspada, ili se, kao u našem slučaju, veštački održava pomoću demagoških infuzija. To nas dalje vodi ka disfunkcionalnosti gde pojedini državni podsistemi slabašno funkcionišu usled koruptivnih temelja na kojima počivaju ili usled, što je češći slučaj, perfektnog funkcionisanja partitokratske (ne)kulture.
S druge strane, vladajuća kasta veruje kako se Srbija nalazi na ispravnoj strani džade, te u kontekstu parole „da sa naše džade ne skrenemo“, svaku kritiku postojećeg stanja smatra neprijateljskim napadom na državni vrh. Takav stav neretko utiče na disfunkcionisanje kritičkog mišljenja koje preuzima odbrambenu ulogu televizijskog i(li) novinskog slepstika. U isto vreme dolazi do raskoraka između oprečnih zahteva sistema, što se može povezati sa dezorganizacijom. Na primer, zahtev države da se zauzda partijsko zapošljavanje, sudara se sa zahtevom vladajuće partije da uhlebi zaslužne partijske vojnike. Muka živa.
Da bi skrenula pažnju sa rečenih anomalija, vlast od podanika zahteva konformizam. Prema strukturalno-funkcionalističkoj teoriji, konformizam predstavlja oblik ispravnog ponašanja, odnosno formu prilagođavanja pojedinca zahtevima sistema (u našem slučaju zahtevima vlasti). Ispada dakle da vlast, produkujući raznorazne anomije, disfunkcionalnosti i dezorganizacije sistema, istovremeno nudi i recepte za njihovo prevazilaženje. Jedan od njih je primitivni oblik trampe kada se poslušnost, odnosno lojalnost, menja za šaku milosti kojom nas vlast posipa po glavi.
Lojalnost se obilno zahteva i unutar vladajuće stranke odnosno izvršne vlasti (tanka je linija razgraničenja), pa se mnogi u foteljama (ili pored njih) utrkuju u što servilnijem ophođenju prema veleposednicima moći. Gotovo da bi se moglo govoriti o servilnosti kao religioznom činu par excellence, budući da se šlihtarsko metanisanje u kombinaciji sa klanjanjem pred „ikonom vrhovnog božanstva“ prvenstveno obavlja u cilju očuvanja neprocenjive relikvije u vidu funkcionerske fotelje. Iz ugla strukturalno-funkcionalističke teorije ovakvo šlihtarenje predstavlja normalno i čak poželjno ponašanje, ali se iz ugla rivalske socijalno-antropološke teorije ono posmatra kao patološko stanje. Erih From čak smatra da zgrtački karakter (daj što više para i privilegija) u kombinaciji sa tržišnom orijentacijom (prodajem vlastitu ličnost zarad položaja) predstavlja suštinu savremenog konformizma. Servilnost prerasta u devijantnost koja se danas, zbog svoje frekventnosti, preobražava u neku vrstu kič-odnosa. A poznato je da tamo gde postoje kič-odnosi postoje i kič-ljudi (Ludvig Gic, Fenomenologija kiča).
U devijantnom miljeu ciljno-racionalnog uvlačenja, servilni kič-konformist prvi zauzima odbrambeni kung-fu stav kad god neko argumentovano nasrne na vođu. Takođe, servilni kič-konformist redovno ćuti oborenog pogleda, kad god vođa načini grešku. Desi se doduše da neko iz vođinog okruženja iznenada iskoči iz koloseka kič-servilizma, izgovori nešto suprotno od ustaljenog, ili postupi izvan kanona skutodržačkog ponašanja. Ali, to je sve budući da nakon „iskakanja“ obično usledi ukor vrhovnog božanstva, strašni partijski sud i samokritičko preispitivanje grešnog disidenta.
Rečju – kič božiji!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
