Kilava turbulencija

Nagađam da je Tadića na pokušaj kambeka naveo Đilasov gubitak uprave nad Bujukšeher Beogradom. Baš mu loše krenulo, možda je sada čas, pretpostavljam da je Tadić tako razmišljao. Osim toga – beogradskom čaršijom i mahalama se prosula vest da se Boris nešto domunđavao sa Overlordom. Pojedinosti tog domunđavanja nepoznate su široj javnosti – čak su i „oštro“ demantovane – pa opet pribegavam nagađanjima. Ako je, dakle, nekakvog domunđavanja bilo, može biti da je Jego Ex podsetio Overlorda da je on, Ex, njemu, Overlordu, pomogao da bude ono što je danas, pa da bi, sledstveno, bilo fer da Overlord njemu, Ex-u, pomogne da bude ono što je bio juče.

Ko će ga znati! Videćemo, štono kažu. Znam da vas golica znatiželja, a da na čijoj sam ja strani? Koga bih podržao? Kome bih dao glas? U duhu transparentnosti, tako karakteristične za Famozno, odmah ću vam reći – saglasan sam sa Donjim Pičkovcem, moj favorit je Tadić! Ima u njemu više političkog štofa nego u Đilasu, tehnokrati i anarholiberalu koji je, kao, uostalom, i svi naši Đilasi, da se tako izrazim, sklon kratkim rezovima. Mislim li ja, nadalje, da bi Tadićev povratak na presto DS-a popravio neke stvari? Jok, more. Sve bi ostalo isto. Ja glasam po inerciji. Nisu, međutim, za takvu istost krivi ni Tadić ni Đilas, bar ne stoprocentno. Isuviše mi ovde pažnje fokusiramo na glavešine, a premalo na takozvanu bazu. To je srpska tradicija. Isturimo (to jest po novom – izaberemo) nekog vožda, okružimo ga ljubavlju i strahopoštovanjem, a u međuvremenu svršavamo naše male, prljave, rajetinske poslove, a posle, kad pukne tikva, istog tog vožda udarnički nipodaštavamo i bacamo ga u ropotarnicu istorije. Ono, fakat, Demokratska je stranka ipak usvojila neke demokratske mehanizme. U njoj bar nije svetogrđe izazvati aktuelnog predsednika na odmeravanje snaga. Koliko je to samo različito od situacije u recimo DSS-u, u kome se o takvim stvarima ne sme ni sanjati. Nevolja je, dame i gospodo, što osim za odmeravanje snaga, u DS-u nema snage ni za šta drugo, pa je u tom smislu manje-više svejedno ko će tamo biti baškan. To, dakako, važi i za ostale partije. A i za nas, sirotinju raju. Niko ovde nema snage ni za šta. Da li to znači da smo mi genetski kilav narod? Ne! Uopšte ne! Samo smo straćili snagu na gluposti, a mislili smo da smo baš pametni, to je naš problem.