Izgleda da sam ja ipak vidovit, jer da nisam, kako bi mi palo na pamet da u vikend izdanju Famoznog pomenem ratnovazduhoplovne akumulatore i čergarska klješta. V čjom djelo? Još se nije slegla prašina od strojevog „Koraka pobednika“, još nije utihnuo džumhurbaškanov poklič – Vladimire, brate – a eto ti belaja – brat Vladimir nam ga spusti u njegovom čuvenom stilu. Nas i Rusa – pokazalo se – vaistinu ima dvesta miliona. Ali dolara. Toliko, naime, majčica Srbija duguje Matuški za gas. A nema kintu da reguliše dug. Ili je u naivnosti verovala da će joj dug biti oprošten. Moskva, međutim, suzama ne veruje. Overlord popizdio. Šta da vam pričam!
Ono fakat moju vidovitost poprilično je devalvirala jedna čudna kampanja, neuobičajeno antiruska, koju je, nekoliko dana pre hladnog moskovskog tuša, pokrenula moja omiljena žutara Blic. Reč je o nekim kontroverznim ruskim biznismenima koji su vaktile uz pomoć bande domaćih izdajnika i bivšeg ruskog ambasadora, velikosrbina Konuzina, reketirali firme po Srbiji. To je, da kažemo, poprilično odudaralo od dojučerašnje atmosfere uzavrelog (mada poprilično jednostranog) prijateljstva, a istovremeno je paranoicima poslužilo kao ključni dokaz da je i Blic proširio redakciju, ako razumete šta hoću da kažem.
Iako sam i sam energetski zavisan od ruskog gasa, iako mi, posledično preti – kako to kažu novindžije – „bela smrt’, uopšte nisam ljut na Vladimira Vladimiroviča. On, čovek, samo domaćinski posluje. Za razliku od naših nedomaćinskih domaćina koji su Rusima budzašto – a u nadi da će zauzvrat dobiti Kosovo – prodali NIS. Overlord je, saznajemo iz žutara, pokušao da tu (nespornu) činjenicu iskoristi kao adut za neplaćanje (ili bar odlaganje) gasnih dugova, ali Moskva, po običaju, suzama nije verovala. Pominjao je, čujem, Overlord i nekakav „štetan ugovor“, ali mislim da je pogrešio adresu. Autor štetnog ugovora mu je tu, nadohvat ruke, ali – znamo – da se taj dilber nalazi povisoko iznad zakona, sledstveno i iznad domašaja Overlordove pravde.
Opet se setih Branka Ćopića i njegovog epigrama: Ljubav su izmislili, znate, oni koji bi da – znate već šta – a da ne plate. Ćopić je, kao što vidite, mislio na ljubav manje platonsku od srpske ljubavi prema Rusiji, ali svejedno, iz njegovog se epigrama može izvući naravoučenije koje se može sažeti poslovicom – ljubav za ljubav, sirenje za pare. Rusija se, u svim svojim istorijskim alotropskim modifikacijama, držala te srpske poslovice kao pijana plota. Pa ne bi, đuturimi, bila ovolika kolika je da je zaslepljena prolaznim ljubavima (a sve su takve) praštala dugove i vadila trnje iz tuđih mindži. Naravno, ne treba se zanositi iluzijom da će nakon ledenog gasnog tuša našim državnicima doći iz dupeta u glavu da ni u babe, a kamoli u Rusije, nema džabe. Ali tako nam i treba. Da nismo džabe davali svoje, ne bismo džabe tražili tuđe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
