Car Konstantin je rođen u Nišu, zapravo, što bi rekao Lale Pavlović – car Konstantin je rođen u Srbiji – pre oko 1.700 i kusur godina, ali niko do dan-danas nije iskopao neki arheološki dokaz o tome da je car rođeniji Nišlija od Neše Galije. Čak ni sada kada cela država obeležava jubilej Milanskog edikta, nemamo iskopanu ni nišku četkicu za zube cara Kostantina. Ali, što bi rekla ona Jutjub baba iz Niša – baš me boli patka za to. Baba je apsolutno u pravu – koga još boli patka za cara Kostantina & Milanski edikt, kad u Srbiji svakog dana iskopaju nekog „cara“, našeg savremenika.
Evo na primer, kada za 1.700 godina Srbija bude obeležavala jubilej Milionskog delikta, takoreći Milanskog edikta u Rudarskom basenu „Kolubara“, neki arheolog će zaplakati od sreće kad na lokaciji legendarnog ugljenokopa pronađe posmrtne ostatke poljskog klozeta Radosava Savatijevića Keneta.
– Eureka! Ovde je kenjao Kene – uzviknuće ponosni arheolog sa suzama radosnicama držeći s obe ruke klozetsku šolju „Keramike“iz Mladenovca i pozirajući fotoreporterima. „Pogledajte – ovaj poljski klozet je još u to vreme procenjen na osam hiljada evra, a možete misliti koliko vredi danas, 1.700 godina kasnije“ – objasniće taj arheolog.
Klozet je, inače, institucija gde i car ide peške, pretpostavlja se da je tamo i car Konastantin išao peške, pa je moguće da je do tog klozeta i Kene ponekad išao peške. Mada je Kene tol’ki car, da nije nemoguće da su njega i do klozeta dopremali službenim vozilom.
Ko bi, naime, očekivao da će baksuznih 13 godina posle 5. oktobra, kada su rudari „Kolubare“ prvi rušili Slobu da bi oni živeli bolje, ova zagaravljena skupina kopača uglja shvatiti da su Slobu rušili, izgleda, kako bi bolje živeo Kene. U to vreme (ne)poznat kao „izvesni Kene“. Danas poznatiji kao „gospodin Kene“.
Za sve je, naravno, kriv Bagerista Džo. Ako simbol jedne revolucije postane bager, za šta je direktni krivac Džo, onda je velika opasnost da simbol kraha te revolucije postane takođe bager, onaj nešto veći, ugljenokopski, iz „Kolubare“. Peti oktobar je trajao samo 24 sata zato što Džo u to vreme nije imao „kolubarski“ bager koji može da radi 25 sati dnevno. Inače bi efekti demokratske revolucije, verovatno, bili mnogo bolji pošto bi 5. oktobar bar jedan sat zašao u toliko očekivani 6. oktobar.
Kolubara je mala (kolu)bara sa mnogo krokodila. Prvo ovi iz DS pohapse direktore Kolubare iz DSS, a zatim ovi iz SNS pohapse direktore Kolubare iz DS. Jedini zajednički imenitelj tih stranačkih obračuna biva Kene, vanstranačka ličnost.
Možemo očekivati da će uskoro deca na pitanje – šta rade rudari? – odgovarati: „Kopaju lopove!“
– Pazite, deco – pokušaće nastavnica da olakša pitanje – evo recimo, ko radi na našem najvećem površinskom kopu uglja „Kolubara“?
– Ovako, ja mislim da na našem najvećeme površinskom kopu uglja „Kolubara“ najviše rade lopovi… – kazaće onaj mali iz prve klupe.
– E, pa, nije baš tako – huhktaće učiteljica zbog uticaja spoljašnjih faktora na plan i program.
Propašće i mit o Aliji Sirotanovići, rudaru udarniku iz Breze, koji je od druga Tita, kada ga je ovaj pitao da mu traži šta god poželi uključujući i kuću od 500.000 evra – zatražio veću lopatu.
– Taj Alija je bio budala. Kene je car – zaključiće svaki klinac odrastao na aferi „Kolubara“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
