Svet je potpuno lud, ali nađe se u njemu poneki pametan čovek. A ima li pametnijih ljudi od milijardera? Možemo mi sad raspravljati na (ovde dragu) temu kako im „se namestilo“, kako su „imali sreće“, kako im je „vreme išlo naruku“, ama nekome se posrećilo, nekome nije, tek, nema svako veliku kintu, a ko se kinte dokopa – čitam u „Blicu“ – neće da je deli sa decom. Bar ne na ravne časti. Protestantska etika, to ti je, pa ti vidi.
Vlasnici, dakle, milijardi i milijardi dolara (i još koječega), među kojima je i Bil Gejts, smatraju da potomcima ne treba ostavljati silne pare jer će potomci, imajući iste, dići ruke od truda, samopregora, osloniće se na nasledstvo, odaće se lagodnostima, pa će, da kažemo, krvavo stečene pare spičkati na budalaštine, a utom i starost dođe i sve prinadležne muke. Šta kažu potomci na roditeljsku, kapitalističku čipavost? Kako koji! Uglavnom su saglasni da su im roditelji u pravu. Eto, vele, par miliona dolara, biće to dovoljno za početak, a tate će nam ući u istoriju kao humanitarni radnici. Mi, ako se dokažemo, napravićemo još više para, ostavićemo našoj deci milion-dva, a ostalo, daćemo gladnima u Bijafri ili već gde treba. Neka nam imena ostanu zabeležena u istoriji ljudskog društva i kulture.
Šta se ja, sirotinja raja, petljam u milijarderska posla? Čisto da prokomentarišem, nemam ja s tim svetom ništa. Nego me kopka jedna stvar. Uzmimo, recimo, da je neki naš čovek, Srbin, uspešan u Srbiji, skunatorio dve milijarde dolara (da ne idemo više) i da je izjavio za „Blic“ da će milijardu i osamsto hiljada ostaviti Zvečanskoj, a ostatak podeliti sinovima, snajama, šurnjajama i pročim članovima porodice. Da li bi se taj hadžija nanosio glave? Možda i bi, ali pod teškim uslovima.
Kada bi se saznalo da neki naš dilber ima te pare, odmah bi se napravila takozvana situacija. Državni ljudi bi zahtevali da se deo novca izdvoji za most na reci Kvaj. Kriminalci, takozvani ljudi iz čitulje, momentalno bi kidnapovali nekog od naslednika ne bi li se i oni ugradili u tuđi laki keš. Policaji koji bi oslobodili kidnapovane, takođe bi imali određene zahteve. Odmah bi se tu stvorili i popovi kojima baš treba novi ikonostas (i novi mercedes). Eto ti utom i poreznika da prave pitanje: a je li, bogati, odakle tebi te pare. Na kraju, naš milijarder rešio sve probleme, popio rakiju i ide kući, da dane dušom, kad oćeš Crven ban, iz žbunja iskače saobraćajac, ej, more, popili ste, ali možemo to rešiti kao ljudi. Dvadeset evra će biti dovoljno. Ne znam da li sam bio jasan. Da li razumete zašto smo sirotinja?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
