Ruku na srce, nedeljnik “Nedeljnik” nije loš nedeljnik. Neki “Nedeljniku” nabijaju na nos da je tu mač nacionalan, ali “nacionalnih” nedeljnika ima svuda po svetu, pa kad je tome već tako, onda je bolje da budu kao “Nedeljnik”, a ne kao “Pečat”.
Da li ovo znači da je Lalić bolji urednik od Vučele. Ma jok, more. Samo kad bi, počem, hteo, Vučela, stari lisac, napravio bi novine da ti pamet stane. Pa zašto to ne čini? Zato što bi dobre novine prodao u tiražu od tri-četiri hiljade primeraka, a Vučela takve tiraže ne voli. O takozvanoj remitendi da i ne govorim. Ej, more, Književna reč (književni list, dakle) – u kojoj smo i Vučela i ja vaktile urednikovali – znala je da izađe u desetak hiljada primeraka, a sad će Milorad (i to o svom trošku) da štampa tri-četiri hiljadice. Ma idi, beži. Jeste se on preumio, jeste se okrenuo isihazmu, ali marksista u njemu još uvek živi. Znate ono – kvalitet se rađa iz kvantiteta. I pročaja.
A”Pečat” je, vaistinu, bremenit i kvantitetom i kvalitetom. Tu se, rame uz rame, protiv Imperije i kemtrejlsa bore Če Gevara i Sveti Sava, Sveti Vasilije Ostroški i Trocki i – uopšte – jedno veoma šareno društvo. Ali opštenacionalnim i svesrpskim pretenzijama uprkos, meni, da prostite, “Pečat” liči na malo, javno tajno društvo. Uzak krug saradnika, uzak krug sagovornika, usko sve nekako, brate, a opet široko, to jeste tiražno. Šta da se radi! Sloboda štampe. Za to smo se borili! To je nama naša borba dala.
Nedeljnik “Nedeljnik” pak ima širu uređivačku koncepciju. Tu recimo pišu i naš Draža i onaj Apostolski (kome će na kraju i poći za rukom da postane duhovit), dva, dakle, gospodina koji se nipošto ne mogu svrstati u “nacionalnu inteligenciju”; tu se objavljuju intervjui sa raznoraznim ličnostima; nema u “Nedeljniku” straha od Tvitera i globalizacije, ali ja – nadžak kakav sam – ipak moram da zakeram.
Zakerao sam i onomad, kad Dobroslav dade jubilarni, stoti “poslednji intervju”, ne zato što ga je Dobroslav dao, nego zato što sam podozrevao da je Dobroslav nahuškan na davanje intervjua. On, čovek, nije to nepoznato, nema mere, nije jedini, nije to kosmički problem, ali jedna profesionalna redakcija bi trebalo da je ima. “Nedeljnikova” je, međutim, nije imala ni sa najrecentnijim “udarnim” intervjuom, sa patrijarhom Irinejem. Šta mi je tu zasmetalo? Eh, šta. Da učini patrijarhu, kolegijum “Nedeljnika” je patrijarhov intervju – usred latiničnog izdanja– odštampao ćirilicom? Šta to meni smeta? Ništa pod milim Bogom. Pitam se samo zašto se “Nedeljnik” u celini ne štampa na ćirilici, pa kad mu intervju da recimo Badi Savić, da ga štampa latinicom. I još jedna stvar. Vidite li vi, čestnejši publikume, da je Overlord i pre roka ispunio obećanje. Beograd je već na vodi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
