Nestala u ćirilici

V čjom, dakle, bylo djelo? Izvesna, za dom spremna, Kristina Ć, ustaškinja po vokaciji, pre neki dan otišla na Tompsonov koncert, a posle koncerta nestala – kako mi to u bezvodnom Užicu kažemo – ko jaje s groba. Mlade dame – izveštavali su mediji – nije bilo doma dva dana, posle čega je zabrinuta porodica slučaj prijavila nadležnom redarstvu. Što je sasvim logično i u redu. Istovremeno su brigu, ne manju od porodične, a možda i veću, ispoljili hrvatski domoljubi i domoljubivi sajtovi i glasila. A zašto? Zato što je lepuškasta Kristina Ć, borbena protivnica ćirilice, navodno dobila preteći SMS – na ćirilici. U Hrvatskoj se, inače – piše Boris Dežulović – kao nestale vode stotine i stotine osoba, ama oko toga se nikakva dreka ne diže, pretpostavljam zato što su ta nestala lica dobijala preteće poruke na latinici. Histerija u hrvatskom vazduhu se takoreći mogla opipati. Iz napisa i komentara se videlo da je sumnja pala na četnike i srbokomuniste. Bilo je stanovitih natruha da je Kristina kidnapirana i odvedena u Vlasotince, gde je – nakon što je hrabro odbila da se potpiše ćirilicom – silovana, da bi joj na kraju bili povađeni organi.

I ja sam, cenjeni publikume, pratio razvoj situacije, u onoj čemernoj kafanici u kojoj gledam Utiske nedelje. Nisam, naravno, hteo da prejudiciram stvar, ali mi je već letimičan pogled na fotografiju naočitog i otresitog U-devojčurka, naoružanog sačmarom, došaptavao da takva damica nipošto ne spada u grupu nesrećnih ženica koje iznenada pojede mrak. Popilo se malo – pretpostavio sam – na Tompsonovom koncertu, krv uzavrela, mlađarija onako razgaljena odlučila da produži veselje, pa se otišlo negde na tulum. Možda se na tulumu rodila i neka prolazna ljubav. Tko zna? Krhko je znanje, a još su krhkija nagađanja. Uoči pravoslavnog Badnjeg dana pokazalo se da sam, hvala Bogu, bio u pravu. Kristina Ć. se oglasila, naglasivši da se se danima nije oglašavala zato što joj je mobitel bio „ovlažen“. E baš joj ga je tesno sašio Đura.

Istorija se, u ovom slučaju, pokazala velikodušnijom od Endija Vorhola, koji je svima obećavao petnaestak minuta slave. Kristina je, bogme, izgurala čitava tri dana, a da možda bila ni svesna da je slavna. Nisam baš siguran da je ovakav rasplet događaja bio domoljubima po volji. Hrvatski domoljubi – kao uostalom i srpski – najbolje vole da te neko ubije, pa da se posle toga bore za tvoj život i tvoju dobrobit. A Kristini, uz želje za brz oporavak, skrećem pažnju da osim U-staša postoji i U2.