Žarković je sjajan novinar, ama ima jednu manu: ne ume da sedi. Kako god da se namesti, vidi mu se pička. Što je, da kažemo, pomalo groteskno jer se Žare zvanično vodi kao muškarac. Neki novinar muškog pola – blaženopočivši Tijanić, recimo – napisao bi u velepalamudnom uvodniku „Basara se namazao Bebinim gelom, pa se uvukao u Vučićevo dupe“, a pogledajmo šta je napisao i kako mi ga je – u svom čuvenom stilu – spustio Žarković: „Basarabijske Vučele“.
Sad biste vi – ako ste pročitali prekjučerašnje Vreme – trebalo da zaključite da je Žare otkrio zaveru Vučelinog i mog tajnog masonskog društva za podršku Overlordu, a u stvari je – po ko zna koji put – javnosti pokazao muško-ženski polni organ. Imao sam vaktile – na sličnu temu – pičvajz i sa blaženopičivšim Tirnanićem, do čijeg sam, inače, mišljenja držao mnogo više nego do Žarkovićevog. Možda se neko i seća. Tirketu se, Bog da mu dušu prosti, nisu svideli neki moji politički stavovi, pa me je u kolumnama rezilio kao nekog tamo „bivšeg ambasadora“, a ja sam mu – sa stranica istih novina – poručio da me slobodno zove po imenu, a da se ja neću naljutiti. Na kraju, naljutio se Tirke. I dan-danas žalim zbog toga. Mogao sam i prećutati.
Ali to ne bi bilo dobro! A sad ću da vam kažem i zašto. „Slobodarske“ novindžije koje cvile o „cenzuri“, „gušenju medija“ i „teroru“, a koji se u svojim pisanijima služe ezopovskim (u stvari-pokvarenjačko-račundžijskim) jezikom – „neki tamo“, „basarabija“, „bivši ambasador“ i sl. – ne zaslužuju ništa drugo osim cenzure. U stvari, zaslužuju mnogo gore – tačnije bolje – da budu vraćeni kod ovaca od kojih su pobegli da bi nam saopštili svoje misli velikih ljudi. To se, naravno, nikada neće dogoditi. Ne zato što fali čobana, nego zato što više nema ovaca. Zaklane! Pojedene! A mudroserima zapali zaponci.
Utuvite, tutumraci, jednom za svagda. Kao (relativno) slobodan čovek zadržavam sva prava da u politici podržim koga god ja hoću, sve do granice posle koje počinje neko krivično delo ili nekakav lopovluk. Nikakav problem ne bih imao – jer se odavno više ne bavim ostavljanjem utisaka na beogradsku čaršiju – nikakav, kažem, ne bih imao problem da se pojavim sa Overlordom na mitingu u Prćilovcu, samo da nije nekih „ali“. Kakva su ta „ali“? Eh, kakva. Jeste Overlord napravio definitivan zaokret ka Evropi, jeste da vodi najrazložniju spoljnu politiku u sumornoj istoriji ove zemlje, jeste da nije sponzor državotvornih lopuža, ali isto tako jeste i da je sve ostalo gadno, sumorno i traljavo, ali za takvo stanje stvari – čestnejši moji – krivicu ne snosi isključivo Overlord. Mućnite malo glavom. A ti, Žare, kupi tange.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
