Poznato je da sam ja strog, ali pravičan. Sad moram da branim Tomicu Milosavljevića, pa to ti je. Elem, Tomica se operisao u Nemačkoj, a ovde se podigla halabuka koja me jako podseća na onaj večni kretenizam – „kupujte naše“. Ta je sublesasta parola u direktnom srodstvu s pompeznim budalaštinama tipa „mi možemo i ono što ne možemo“ i mnogim drugim od čije se besomučne upotrebe nisu izlizale one nego – Srbija.
Ovako sam ja računao: ako je nešto već „naše“, zašto da ga kupujem. Valjda je blizu pameti da se „našim“ slobodno raspolaže. Znaju to i promoteri parole, ali kao i uvek kad se u opticaju nađe zvečeći patriotizam, iza se krije prevara. „Kupujte naše“, u prevodu znači – bacajte pare na trice, kučine, bofluk, poluproizvode i uživajte što ste doprineli snaženju srpstva i čekićstva. Tvrdo sam uveren da čovek za svoje pare treba da kupuje šta hoće i gde hoće i da je političko preusmeravanje njegovog potrošačstva, samo jedan u bezbrojnom nizu endemskih bezobrazluka.
Isto tako smatram da Tomica Milosavljević ima sva prava da se operiše gde god hoće. Pogotovo što operaciju plaća iz ličnih sredstava. Čule su se čak i ovakve primedbe: „Ej, drug Tito se operisao kod nas, u Ljubljani, a on mi se operiše po belom svetu.“ Činjenica je da je Tomica ministar zdravlja, ali ja uopšte ne mogu da taj položaj povežem s obavezom da se operiše u KBC ili na VMA, iako nimalo ne sumnjam u stručnost tamošnjih hirurga. Tamo se zatekao, tamo legao pod nož, oporavlja se, hvala Bogu, stvar završena. Takva sitničarenja mogla bi nas odvesti predaleko. Sledeći istu logiku, ‘ladno možemo prebaciti prezidentu što odlazi u posete drugim zemljama. (Dssovci mu već prebacuju Bukurešt.) „On je predsednik Srbije. Šta će on u Mađarskoj? Ili, daleko bilo, u Americi koja nas je bombardovala.“Mic po mic – ode rejting. Da ne govorimo o neprijatnosti koju bi mogao doživeti ministar za KiM ukoliko mu neki namćor spočitne da sedi u Beogradu koji, istina jeste Kosovo, ali je nekako podaleko. Šta ako gnevni vozači saznaju da se Mrkonjić vozio grčkim, recimo, autoputem, umesto da se vozi po našim razvalinama. Saznaju, da rečemo, piskarala da ministarka za sport i omladinu ne pohodi derbije i odmah ti eto gnevnog napisa: „Dok je naša navijačka omladina izložena hicima iz pištolja, signalnim raketama i bakljama, ministarka sedi u udobnosti svog doma, a možda čak ne gleda ni TV prenos.“
Ministru bez portfelja, ako takvog ima u ovoj vladi, može se sve nabiti na nos. Kad u ministarstvu nije odgovoran ni za šta, na ulici je odgovoran za sve. Ne daj bože da ministar trgovine kupi nešto na crno; moglo bi se desiti; još smo nestabilna ekonomija. Ili – ovo je katastrofični scenario – neko kupi ministra lično. Pa tako, Tomica Milosavljević nije ni bolji ni gori ministar (o tome neka sudi istorija) zbog toga što se operisao u Nemačkoj, a ne na Banjici. Kakav je takav je. U svakom slučaju, pravo da donosi samostalne odluke o svom lečenju (tim pre što je lekar, pa se razume u posao), kao i pravo na privatnost, ne mogu mu se oduzeti, kao ni bilo kome drugom u ovoj državi u kojoj se te dve stvari prečesto oduzimaju. Neka se nama Tomica lepo oporavi i vrati na svoje radne zadatke. Jeste proleće, ali ide zima, biće neke kozje sakagije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
