Pariski Gazimestan

Dovoljno će biti da kažem da je falilo samo ono kod Marike na karike. Sve drugo je bilo isto. A možda i gore. Jer, znate šta, u restoranu u centru Beograda ipak vam u kafani neće na sto izneti polupečeni đon i dvadesetak zrna polukuvanog graška, kao što su izneli meni u centru Lila. Alal im taj ručak. Nije to tema ove kolumne.

Tema naše kolumne je veličanstveni miting upriličen u znak osude prošlonedeljnog masakra u redakciji Šarli ebdo i u prodavnici košer hrane. Veličanstveni mitinzi, istini za volju, nisu balkanski ekskluzivitet, pa ako ćemo pravo, ni izum – u Evropi su ih prvi lansirali totalitarni režimi prethodnog veka – ali su na Balkanu, a posebno u Srbiji doživeli pravi procvat. Kad god, dakle, u Srbiji nešto krene po zlu, a niko nema pojma šta da se radi, odmah se organizuje neki veličanstveni miting čiji rezultat po pravilu bude pogoršanje situacije. Setimo se veličanstvenog kosovskog mitinga i njegovih postignuća. Pravilo je da mnoštvo ljudi okupljeno na malom prostoru uvek proizvede neki pičvajzu, a zašto je tako, koga interesuje neka se obavesti u Kanetijevoj knjizi „Masa i moć“. Srećom po Francusku – tamošnja policija (još uvek) ne prima naređenja od neformalnih đilkoša bliskim ovom ili onom glavešini, pa je stvar privedena kraju bez žrtava u ljudstvu, materijalu, džamijama, izlozima i patikama.

Ali, hajde da vidimo šta se postiglo veličanstvenim pariskim mitingom? Da li je taj miting – demonstrirajući uzorno evropsko i (vanevropsko) jedinstvo – ič doprineo smanjenju opasnosti od budućih terorističkih napada? Ne bih rekao. Na prvom (i najvažnijem) mestu zato što teroristi ne daju ni pet para na evropsko javno mnjenje, a još manje para daju na evropsko jedinstvo u osudi njihovih akcija.

Osim toga, primetio sam, a nisam jedini, da je u državničkom društvu koje se okupilo u Parizu, da bi stalo u odbranu slobode štampe, bilo i poprilično sumnjivih tipova, za koje se samo uz ogroman napor imaginacije može reći da su zagovornici slobode štampe, a bilo ih je, bogme, i iz zemalja koje svojim brljotinama značajno doprinose porastu terorizma. Pogledajte listu zvanica, pa pogađajte na koga sam mislio. Sve u svemu, moj prijatelj je bio u pravu. Balkanski politički konceptualizam se proširio i na Francusku. A šta je to balkanski konceptualizam? To vam je, braćo, sledeće: kad ti se nešto ne sviđa, ti lepo organizuješ masovni miting, pa se posle mitinga pretvaraš da je ono šti ti se ne sviđa pretalo da postoji.