Kada se sredinom prošle nedelje džumhurbaškan – tačno u podne, što je vrlo znakovito! – pojavio na televizorima „našeg prava da znamo sve“ i trogatelno pozvao „nadležne“ da uvedu red u rasklimatanu srpsku policiju, moglo se zaključiti da će doći do žestokog obračuna. I obračun se ubrzo i dogodio.
Katil fermani (u paketu sa svilenim gajtanima) promptno su razaslati na adrese vodećih srpskih policaja. Čistka je, da kažemo, bila sveobuhvatna. Smenjeni su svi visoki policajni zapovednici sa izuzetkom direktora Veljovića. Nije, međutim, zgoreg podsetiti da je sve počelo tako što je optuženik Šarić, inače veliki šaljivčina, na nekom „ročištu“ nabedio generala Milovića za raznorazna narko-nepočinstva. Milović se, ne bi li sprao ljagu sa svog imena, dobrovoljno podvrgao ispitivanju na takozvanom detektoru laži, ispit je uspešno položio, Overlord ga je, štaviše, i pohvalio, ali džaba Milović nije lagao. Morao je u ropotarnicu istorije.
Miša Vasić će sigurno znati da nešto više kaže na ovu temu, ali dok se Vasić ne oglasi, nije zgoreg čuti i jedno laičko mišljenje. Šta ja, dakle, mislim o seči policajnih kneževa? Sad, kako se uzme. U principu, smene policajnih glavešina ne bi trebalo da budu neki posebno big dil. Policajni posao, bar u načelu, nema veze sa političkom i tržišnom ekonomijom i ne zahteva naročitu kreativnost. Naprotiv! Što više rutine to više uspeha, tvrde stručnjaci za „bezbedonosna“ sostojanija, koji su takođe saglasni u oceni da je srpska policija – kada joj to „politička „ volja dopusti – vrlo sposobna i efikasna. Iz rečenog možemo izvući zaključak da problem u stvari i nije srpska policija, nego srpska politička volja.
Ja, naravno, ne znam šta se sve kuva u policajnim kazanima, a još manje znam šta je Overlorda nateralo da masovno poseče policajne kneževe, ali me je cela stvar podsetila na tužni primer iz naše nedavne istorije, to jest na period Koštuničinog samodržavlja koje je takođe otpočelo masovnim smenama policijskih glavešina. Tom zgodom su nenarodni generali po kratkom postupku prekomandovani – neki u aps, neki u vatrogasce, neki u SUP Donji Pičkovci – a kao generalismus je instaliran onaj patetični (i već zaboravljeni) Milošević. Koji je – razumljivo – gajio snažnu privrženost prema dr premijeru. Istu takvu naklonost je, još razumljivije, gajio i tadašnji unutrašnji popečitelj, čuvar hilandarske vatre, Jočić. I šta? Dr premijer se, da kažemo, iznervira, u pravednom besu demolira i zapali pola Beograda, a policija – policija žmuri na oba oka. Nadležna mlada dama iz SNS-a je na nekoj konferenciji za štampu blagoizvolela izjaviti da smena generala nema političku pozadinu, a ja blagoizvoljevam ne poverovati joj na reč. Dok se ne dokaže suprotno. Ili bar dok tužbe ne počne podizati javni tužilac a ne Darko Šarić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
