Nije su se samo Oco i njegovi omladinci obradovali „više nego ubedljivoj pobedi“, radovali su se i njegovi glasači, a moja je malenkost – zahvaljujući komedijantu slučaju – bila nepristrasnim svedokom jednog izliva glasačke radosti. I to gde? Na bezinskoj punpi u Sremskim Karlovcima na koju sam u povratku iz „upodobljenog“ Novoga Sada, svratio da obnovim zalihe evro dizela i cigara.
Beše lepo neko popodne, posle dugih dana kiše i kijameta ogrejalo sunce, milina Božija, pa se u jednom momentu poneh mišlju da, nakon što platim račun, a kad sam takoreći tu, skoknem do Stražilova, na Brankovo grob, da počivšem bratu po peru saopštim da je džaba svoje kršteno ime grčkog porekla – Aleksije – prevodio u srpsko Branko jer bi ga, da počem ustane iz groba, brzo morao ponovio prevoditi, ovoga puta u – Aleksej (čast Kišjuhasu), a na Brankovo pitanje zašto bi tome bilo tako, odgovorio bih – zato što Rusi dolaze i što im je prethodnica već tu, razbaškarena u srpskoj skupštini, na čelu sa ribom zvanom Sanda.
Malo komendije nikad nije na odmet, zar ne. Sad natrag na priču. Stojim tako pred kasom i čekam da pumpadžija završi posao, pa da devojka na ekranu očita koliko je pesnik dužan, kad – praktično niotkuda – ispred mene se ugura jedan đuvegija, da ga ne opisujem, inače će me Oco i Smajlovićka optužiti za ruženje naroda, ali u par crta – slika i prilika pobednika. Bazdi iz pobednika rakiještina, čiju je količnu u krvi moje višegodišnje isksustvo procenilo na otprilike 1, 8 promila, mada bi, držim bilo društveno korisnije, da su tu vrednost očitali Stefanovićevi saobraćajni policaji, pod uslovom da i oni ne slave pobedu, a ako ne slave, gde su, šta rade?
Eto, ovi moji pobedili, reče ponosni pobednik kasirki i poučitelno dodade – a vidim da ste se i vi u Karlovcima opametili, pa to rekav, spusti prekoreda na pult hiljadarku (jedno sedam litara goriva, možda i manje), izađe, sede u krntiju u odveze se u nove pobede, a ja, onako ko popišan, pomislih da je i ova „više nego ubedljiva“ pobeda – poput, uostalom, svih od devedesete naovamo – doista još jedna velika pobeda laktanja, bahatosti, nepristojnosti i ostalih, je li, identitetskih stvari i da ćemo, svi džumle, nastavimo li se sa takvim pobedama svih boja, da ne bude zabune, na kraju, što rekla moja pokojna baba, vodati slepce.
Nije da Ocovoj pobedi gledam u zube, ali da sam na njegovom mestu, dobro bih porazmislio koliko u zbiru glasova uturenih u njegovu kutiju ima glasova poput glasa pomenutog đuvegije i šta se – u konačnici – sa tim glasovima i takvim pobednicima može učiniti da posle sledećih izbora karlovački pobednik ne bi došao u situaciju da sipa benzin za 150 dinara, a da posle još jednih izbora, a možda i pre, ne dođe u još goru situaciju da posluži kao benzin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
