Projekcija

Ono, fakat, poprilično ulja na ovde uvek tinjajuću vatru dolila je neodmerena izjava trenera turskog tima koji je – doduše pre nego što je saznao za ubistvo – srpske navijače nazvao teroristima. Bila je to vaistinu prejaka, ali apsolutno nezvanična reč, zato što za razliku od Srbije u Turskoj (a i u ostatku sveta) sportski radenici nisu ni u kakvoj vezi sa državom i politikom.

Kada je doznao šta se dogodilo ispred sportske hale, trener kozačkog prezimena, Ataman, izvinio se i izrazio žaljenje; Našeg Overlorda je hitno, takođe sa izvinjenjem i saučešćem, pozvao turski kaunterpart Davutoglu. Ali sve uzman. Usledili su demarši, teške izjave, još teže reči i… Znate već. Nisam, čestnejši publikume, mogao da se otrgnem utisku – a verovatno to nisu mogli ni mnogi u Evropi i svetu – da bi sve bilo drugačije da se tragedija dogodila recimo u Atini, a ne u Istanbulu. Naši su, međutim, državnici nepogrešivim instinktom osetili da će, dignu li paklenu dreku na vekovne zavojevače, Osmanlije, ubrati mnogo političkih poena među izbezumljenom sirotinjom rajom i to je, da kažemo, bila jedna od stvari koje otkrivaju vekovno pokvarenjaštvo i amaterizam srpskih politika.

Hoćeš-nećeš, ovdašnji večiti duh teorija zavere, izjave naših državnika i napisi u žutarama stvorile su atmosferu da su u ubistvo srpskog mladića umešani prsti turske države. Koju pak – ovo znam pouzdano – sport i sportske manifestacija (osim u bezbednosnom smislu) uopšte ne interesuju. A zašto? Zato što je u Turskoj (a i u ostatku sveta) sport odvojen od države. Tamo fudbaldžije i basketaši pikaju loptu, a političari vode politiku i gledaju državna posla.

Konačno, malo autorefleksije nikada nije naodmet. Da li smo mi zemlja samozatajnih košarkaških (i ne samo košarkaških) trenera i da li naše – kako to novindžije kažu – sportske priredbe protiču u duhu Pjera de Kubertena? Nisam baš siguran. Pa, ljudi moji, ima li mesec dana od dronskog incidenta u kome samo zahvaljujući spletu srećnih okolnosti nije bilo težih žrtava u ljudstvu i materijalu. Da ne dužim: Možda bi naša država mogla učiniti više u sprečavanju pokolja naših navijača u drugim zemljama, kada bi joj pošlo za rukom da te pokolje spreči na „domaćem terenu“.