Putujuća vlada Šopalović

Elem, prekjuče – 28. 7. 2014. – na dan kada je Austrougarska objavila rat Srbiji, naša se vlada na čelu sa Overlordom potrpala u autobus i krenula u Niš da obnovi gradivo. Da podsetim, pre tačno sto godina sednica Vlade Srbije – koja je u to doba bila u stadijumu kraljevine – takođe je održana u Niš. Koincidentno sa vladinim putešestvijem pročitao sam moje omiljeno mesečno štivo – Novi retrovizor još jednog Ljube – Živikova – u kome nas je autor proročanski upozorio da nas u naredne četiri godine čeka teška kalvarija “obeleževanja” svih važnih velikoratnih izgibenija, povlačenja i pobedonosnih proboja. Pisao sam već, čini mi se, o ovdašnjoj opsednutosti “velikim datumima” koje neki – zasenjivanja prostote radi – nazivaju “čuvanjem tradicije” za razliku od mene (i još nekih) koji u tome vidimo nemogućnost izlaska iz inercije čemerne prošlosti. U realnom vremenu Srbija po sili nužnosti guzelja za ostatkom sveta, ali u istorijskom vremenu (i to postoji) tavori u limbu komprimiranih i nikada sasvim završenih ratova, počev od Kosovskog boja, zaključno sa bombardovanjem iz 1999.

Tako su popečitelji, dibidus naduveni od patriotskih gasova, otišli u Niš da tamo sede “na vladi”, zaboravljajući da je taj potez mogao ostaviti i mučan utisak. Jer – podsetimo se – Pašić i njegovi popečitelji nisu otišli u Niš da bi se slikali za novine, igrali šah i svirali gitaru, nego su bili evakuisani budući da su kleti Austrougari već pripucali sa suprotnih obala dvaju velikih “prečanskih” reka.

Samorazumljivo, moja omiljena žutara, Blic, nije propustila priliku da nam podari opširnu reportažu sa privremene evakuacije Vlade Srbije iz koje smo saznali svašta nešto trivijalno i apsolutno nevažno. Ama – pogledajte me kako okrećem ćurak naopako – eventualna buduća gostovanja vlade po gradovima naše zemlje ponosne uopšte nisu loša ideja. Sedenje u Beogradu – inače sjajnoj varoši – jeste udobno, ali i varljivo. Dugo (i udobno) prebivanje u prestonici – iako je i stanje u prestonici daleko od idealnog – lako može čoveka navesti na pomisao da je i u ostatku Srbije sve isto kao u Beogradu. Što je daleko od realnosti. A vrlo blizu onoj pustinji realnosti iz mog omiljenog filma Matrix. Računam da bi, putujući po Kraljevima, Pirotima, Užicima, Kruševcima, itd, zapazili veliku sličnost između unutrašnjosti Srbije i njenih puteva, i bliskoistočnih puteva i predela, pa bi – možda – malo mućnuli glavom i poradili na tome da stvari pokrenu nabolje. Konačno, ništa im drugo ne preostaje jer je Overlord ukinuo besplatne bifteke i evrodizel.