Radost i žalost

Koštunica je, po običaju, “izdao saopštenje”, ali bogme, i naredbu da se doveka ima saborno žaliti, mada čisto sumnjam da je u ožalošćenosti propustio da ruča i da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima, ma kakve one mogle biti. Licemerne opštenacionalne žalosti kao društveni događaj, još licemernija opštenacionalna slavlja kao plemenski ritual – eto to su stvari koje me užasavaju u danima ovih sumornih godišnjica i obljetnica. Čekam dan – a teško da ću ga dočekati – kada će se konačno pojaviti sorta balkanskih političkih hadžija koji bi bili dovoljno smeli i dalekovidi da svoje narode povedu putem famoznog “istorijskog pomirenja” i izbegavanja budućih, ne baš tako bezizglednih pokolja.

Sa ovim političkim hadžijama – ovakvi kakvi su – mrka nam je budućnosna kapa. Jer ovi – bar imam takav utisak – ne “neguju” toliko sećanje na nedužne žrtve koliko zalivaju korov iskonskih balkanskih mržnji. Nije ovim našim baš toliko žao što je tokom “Oluje” proterano dvesta hiljada, a pobijeno nekoliko hiljada Srba, koliko što nije proterano i ubijeno isto toliko ili više Hrvata. Kao što ni hrvatskim političkim hadžijama nije – osim čisto deklarativno – žao što je proterano i pobijeno toliko Srba, nego to što svi nisu proterani ili ubijeni. Ali, eto, ne ide više u današnjoj Evropi takve stvari otvoreno govoriti, pa se poseže za uzavrelim patriotizmom, poslednjim utočištem ovosvetskih hulja.

E sad, da su naši patriotizmi iole funkcionalni, mogli bismo stvar postaviti i ovako: dobro, de, ovaj svet takav je kakav jeste, zaguljeno je to mesto, u njemu je tirjan tirjaninu, a kamoli dobrome čovjeku, pa ako već naši tirjani i rade o glavi susednim tirjanima, narodima i državama bar su usrećili naš narod i našu državu. Da li je to slučaj, dame i gospodo? Nije bogme. Osvrnite se oko sebe. Stvar je u tom da se destruktivni balkanski patriotizmi i nacionalizmi temelje upravo na rađenju o glavi sopstvenog naroda. Jeste u Hrvatskoj i u Bosni bilo srpskog pogibenija – neka budućnost rasplete taj istorijski Gordijev čvor – ali je isto tako činjenica da je za proteklih osamnaest godina Srbijom prohujalo nekoliko “Oluja” gladi, nestašica lekova, nedostatka hirurške opreme i nepodnošljivosti svih vrsta. Jesu, fakat, hrvatski patrioti proterali dvesta hiljada Srba iz Hrvatske, ali ko je – retorički pitam – proterao iz Srbije dvesta hiljada najdarovitijih i najobrazovanijih devojaka i mladića. Mislite o tome. Ako možete po ovoj skapsi.