Rogovi i kopita

Ohrabren gotovo bezbolnim otcepljenjem Krima, Mile Dodik kao da je dobio krila, pa je potegao u Beograd da posle sastanka sa Overlordom obznani srpskom narodu i senatu, ali i ostatku sveta, da bi – „kada za to dođe vreme“ – Republika Srpska mogla poći Krimovim stopama. Miletu u tom preduzeću na ruku, fakat, idu mnoge aduti – osim Krima, tu je i secesija Kosova, indipendistički entuzijazam u Veneciji i Škotskoj, ali Bosna je, čestnejši moji, mnogo komplikovanija od svih navedenih primera. Setite se šta je o njoj sve napisao Andrić. Konačno, pusti ti palamudnjavu o „pravu na samoopredeljenje“. Da vidimo mi koliko Mile, što reko Staljin, ima tenkovskih divizija?

Nema nijednu, rekao bih. Ama, neki đavolak mi došaptava da – iako to ne govori naglas – Mile računa na Putinove tenkovske divizije, a Vladimir Vladimirovič ih, to je bar poznato, ima napretek. Dodatne tenzije u redovima ovdašnjih paranoika podigle su Vučićeve i Dačićeve nezvanične (i vrlo samozatajne) posete Matuški Rosiji. Oba naša državnika su posetu objasnili „pregledima“, a ne treba ni sumnjati da su tamo i „pregledani“, ako razumete šta hoću da kažem. Overlord je – ipak i na svu sreću – bio mnogo odmereniji od brata Mila. Upitan a da kakav će stav glede istočnoslovenskog belaja zauzeti buduća srpska vlada, Overlord je odgovorio ta vlada neće biti ni ruska ni ukrajinska, nego srpska, da Vlada Srbije neće zauzimati neprijateljski stav prema Rusiji niti će joj uvoditi sankcije (mora da su na tu vest odahnuli u Kremlju), ali da će vlada „na vladi“ isto tako voditi računa i svojim evropskim integracijama. Vučić je ovim položio prvi državnički državni ispit. Toplo mu savetujem da se te politike drži kao pijan plota, tim pre što će njome biti zadovoljni i Rusi i Evropljani, pod uslovom da ne budu na kraj srca. Mile Dodik možda neće biti toliko zadovoljan, ama znamo da je Mile uvek protiv tranzicije. Bilo bi, sve nešto mislim, dobro i Republiku Srpsku i za Bosnu da banjalučko kormilo preuzme neki racionalniji kapetan.

Dačić kaže da je i on potegao u Moskvu zbog zdravstvenih priključenija, u šta ja malčice sumnjam jer mi izgleda kao da bi volu rep mogao da iščupa. Čuo sam svakakva nagađanja o razlozima njegovog odlaska u Matušku, neka od tih nagađanja su mu zvučala razložno, ali bolje je da mi prepustimo vremenu da otkrije tajne Dačićevog srca. Ako se pitate zašto sam kolumnu naslovio „Rogovi i kopita“, s dobrim razlogom, čestnejši moji. To je mali omaž istoimenoj firmi mog omiljenog biznismena Ostapa Ibrahimobiča Bendera.