Srpska se akademija nauka i umetnosti onomad oglasila dušebrižnim zahtevom da se pod hitno ukine rijaliti Farma. Neki bi zlobnik sad mogao reć da bi – kako stvari stoje – Farmin zahtev da se ukine SANU imao više izgleda da bude uslišen, ali ja – uprkos vekovnom animozitetu prema pomenutoj ustanovi – bezrezervno podržavam Akademijin zaludni i zakasneli apel.
Zašto kažem “zakasneli”? Zato, dame i gospodo, što je od sredine osamdesetih, pa do pre neku godinu, SANU udarnički raspirivala upravo ono stanje duha iz kojeg su se ispilili Farma i proči rijaliti programi. A zašto sam rekao “zaludni”. Zato, cenjeni publikume, što će na “nadležnom mestu” – kada apel stigne do njega – postaviti sledeće retoričko pitanje: Koliko SANU ima tenkovskih divizija? Kada mlađahni savetnik “nadležnog mesta” “nadležnom mestu” saopšti da je SANU odavno demilitarizovana, SANU-ov zahtev će biti okačen mačku o rep ili bačen pred čeljusti onog mog alavog vuka.
Stvar sa SANU stoji slično kao stvar sa “najstarijim dnevnim listom na Balkanu”. Kada se jednom izgubi, ugled se teško vraća, cenjeni publikume. U tom smislu – SANU je trenutno u sličnoj poziciji kao i Politika: Obe te važne “institucije srpskog naroda” odavno nisu ni nalik na njihova izdanja iz devedesetih, ali eho patriotskih lagarija i odjeka i reagovanja još uvek zloslutno odjekuje po hodnicima zgrada u Makedonskoj i u Kneza Mihaila. Pošteno govoreći, SANU se kovarnula možda i više nego Politika. U međuvremenu u njeno je besmrtno članstvo primljen popriličan broj značajnih, mlađih autora, a njen je predsednik, Hajdin, uradio puno na depolitizaciji i demilitarizaciji SANU. Ali – džaba! Beogradske glavešine Akademiju slušaju samo kada iz nje dopiru glasovi ugodni glavešinskom uhu. A cenim da glas koji traži ukidanje Farme tom uhu neće biti ugodan. Zašto je to tako? Zato, dame i gospodo, što je Farma postala neotuđivi deo našeg nacionalnog i državnog identiteta. Jer – zastanimo malo, stavimo prst na čelo – šta je drugo Farma nego populizam u svom najčistijem i najogoljenijem obliku? Danas je Farma, cenjeni publikume, ono što je neposredno posle Drugog svetskog rata bio Agitprop. A pritom je mnogo efikasnija i jeftinija. Ovo ne znači da sam na Agitpropovoj strani, daleko od toga. I ta je šarmantna ustanova koja je – gle koincidencije – bila smeštena u zgradi otmene kafančine Madera, zdušno radila na sluđivanju radnika, seljaka i poštene inteligencije, ama nije bila tako uspešna. Opet pitanje: Zašto je omanula? Eh, zašto? Zato što se agitpropovci – poštujući komunistički moral – nisu javno karali pred očima ondašnjeg cenjenog publikuma. Samo zato.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
