Vidim da se po beogradskoj čaršiji i mahalama raširio težak ibret nad vešću da je Vesna Vukelić Vendi, pevaljka ovdašnja, prisustvovala hirotoniji vladike topličkog. Šta je tu problem? Zašto Vendi ne bi prisustvovala hirotoniji? Crkva nije masonska loža, niti tajno društvo, njeni obredi su (iako se bave velikim tajnama) potpuno javni i otvoreni za sve. Što reko „naš narod“ – ko god došo, dobro došo. Crkva ide i korak dalje – ili je bar išla – i pod svoj krov priziva ponajpre one koji nisu rado viđeni gosti pod, da rečemo, „otmenijim“ krovovima.
Dobro, de, umetnicino „gostovanje“ na hirotoniji imalo je i svoju komičnu stranu. Vendi, predvidivo, nije odolela da nakon ceremonije srpskom narodu i senatu izloži svoje viđenje hrišćanske teologije. Bacio sam oko na simbol Vendijeve vere (poslao mi neko ma mejl) i rekao bih da je Vukelićeva neke stvari dosta dobro ukačila, mada se u njenom izlaganju osećaju uticaji ruskih religioznih filozofa, inače nedragih našim crkvenim ocima… Znate onu priču o čoveku kao vertikali, ali i horizontali. I pročaja.
Lepa je vest što Vendi voli da svraća u crkvu, jer je u crkvu – uče drevni bogoslovi – nemoguće doći iz loših namera, čak i kada mi grešni ljudi dođemo sa takvim namerama. Bog sve preokrene na dobro! Tačka. Ali posle izlaska iz crkve, ponovo se nađemo na terenu razapetosti između vertikale i horizontale, a naša se Vendi okliznula već na crkvenim vratima. Evo šta je, onako duhovno obnovljena, izjavila o jednoj dami sa kojom je, očigledno, došla u nekakav sukob interesa: „Mene nećete videti na besmislenim dešavanjima gde možete sresti osobe koje tumaraju u svom duhovnom sledivu, na nivou životinje, poput kratkovidog debelokošca Snežane Dakić, koja prašinu u oči baca narodu, kezeći se sa onom facom kao da je napravio kamenorezac, a oživeo đavo, ako đavo uopšte nekoga može da oživi. Takva tupava faca je obesmislila sebe i od nje ništa pametno ne može da se čuje niti nauči, a najmanje o modi, jer ona je modni daltonista, i u disharmoniji sa svime, pa i sa time, a ropće i na svoja životna dešavanja koja su posledica upravo te tupavosti.“ Kraj citata!
Lep, bogme, nauk hrišćanske ljubavi. Nije ovo, međutim, kuknjava nad poslednjim vremenima. Nema pisanih podataka (ili ih možda ipak ima), ali kladio bih se u velike pare da je i pre hiljadu i petsto godina bilo blagočestivih dama koje se pričeste, pa posle pričešća ospu drvlje i kamenje po komšinici. Čega, međutim, nije bilo? Nije bilo tabloida, to jest tabloidnog duha, koji temeljno, sistematski, potpomagan od strane države, radi na obesmišljavanju apsolutno svega i uvaljivanju apsolutno svega u blato. Kad je država već legla na rudu, pitam se da li bi bar Crkva mogla da odustane od saradnje sa tabloidnošću i tabloidima?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
