Skok

Ali ovo u nedelju bilo je nešto drugo i to zbog stvari za koju maločas rekoh da je ne volim – zbog ekstremnosti. Feliks Baumgartner se balonom popeo na visinu od četrdeset kilometara, novindžije su, dosledne sebi, tu visinu proglasile „ivicom svemira“, što je budalaština, jer svemir počinje na mnogo većim visinama, ali ruku na srce, bilo je vaistinu visoko, toliko visoko da me je, onako zavaljenog u fotelju, na momente hvatala vrtoglavica.

Kontemplaciji skloni tipovi imali su priliku da se uvere koliko je naša planeta zapravo mala, dočim je naše malenkosti bolje i ne pominjati. Četrdeset kilometara nije neka razdaljina na horizontalnoj osi. To je otprilike malo više nego rastojanje između Beograda i Obrenovca. Ali sa visine od sto dvadeset i nešto hiljada stopa, ako u pitanju nije optička varka, lepo se vidi četvrtina severne hemisfere. Sporo se gore penje, a brzo se odozgo pada. Bogu hvala, Feliks Baumgarten se uspešno spusti, a naši tabloidi nisu propustili priliku za promociju srpstva i čekićstva jer je prvi čovek koji je nakon prizemljenja prišao Baumgartenu bio naše gore list, Srbin, fotograf pride.

I dok su u Novom Meksiku trijumfovale nauka i srčanost, nas su, saglasno vodećem tabloidu, nastavili da genocidno truju, istina sa nešto manjih visina. Pogađate već da je reč o nastavku afere kemtrejls, samo što su ovoga puta priloženi nepobitni dokazi – tragovi toksičnih materija koje dušmanski avioni raspršuju po nebu nad Srbijom. Fotografije je brižnoj redakciji dostavio „zabrinuti čitalac iz Sremske Mitrovice“, a fotografije je propratio jezivim opisom bele skrame koja je prekrila ravnicu, a koja sadrži jezive, toksične materije, uključujući „dehidrirana ljudska crvena i bela krvna zrnca“. Naravno, tabloid savetuje apsolutni oprez, ali preporučuje i lek: „zeolit, potpuno prirodan mineral, koji je netoksičan i bez nuspojava i potpuno se eliminiše iz tela četiri do šest sati nakon uzimanja“. Nešto mi se javlja da se taj „lek“ može po povoljnoj ceni nabaviti upravo kod „zabrinutog čitaoca iz Sremske Mitrovice“, a da bi javni tužilac s vremena na vreme mogao da se priseti onog člana KZ koji govori o širenju lažnih vesti i panike, ili tako već nešto.