Smirenoumlje

Evo definicije: Strpljivo i negnevljivo podnošenje svega što se čoveku događa. Naoko, jednostavan recept za miran život i spasenje duše, što u teoriji i jeste, ali u praksi ono nastupa tek kada se rab božiji izbori sa silesijom drugih strasti, a to je već vraški težak posao. Drevni bogoslovi kažu da se smirenoumlje i te kako isplati i to ne samo na onom svetu, jer onom ko ga stekne ubrzo prestanu da se događaju spoljašnje neprijatnosti.

Osim što je dušekorisno, smirenoumlje je – iz razumljivih razloga – i državotvorno, pa stoga ovosvetske države i državice podstiču sekularnu varijantu te vrline. Ponekad, bogme, pomalo i nasilno, kao što je to činila blaženopočivša SFRJot, koja baš nije trpela građansku nervozu, kenjčiluk i javne izlive niskih strasti. Može biti da je to nasilno uterivanje vrline doprinelo da se – nakon SFRJotovog upokojenja – rasplamsaju političke strasti. Ali viđi vraga su sedam binjišah! Drevni bogoslov bi vam odmah skresao u brk da političke strasti ne postoje i da su to, u stvari, stare dobre (loše) strasti kojima politika samo dođe ko kec na desetku. I vaistinu! Hoćeš laki keš – ima li boljeg načina da ga se domogneš od uključenja u neki ovdašnji napredni pokret. Hoćeš slavu – nema do nje kraćeg puta od politike. Hoćeš blud, tek je za to politika kao stvorena. Tesno su povezane politička i seksualna moć.

Na ovom svetu smirenoumlju – osim po manastirima, a i tamo ne uvek – nikada nisu cvetale ruže, ali ga je (prividno ) bilo više, jer mu u davna vremena na raspolaganju nisu bili tabloidi i raznorazna elektronska pomagala. Tabloidi su, da kažemo, zvanični organi raspomamljenih niskih strasti. A gde su onda rukovodstva niskih strasti? U državnim rukovodstvima, eto gde, ne samo u našem, da ne grešimo dušu, svuda su manje-više ista. Ovaj svet je, čestnejši smirenoumnici, dopao šaka sumanutih individualnosti koje – tipično za nesmirenoumnost – prosto srljaju u haos, a ako haosa nekim slučajem trenutno nema, onda daju sve od sebe da ga proizvedu. Ja im, međutim, ništa ne zameram. Nismo mi, žitelji ovoga sveta, pali u ropstvo sumanutih tipova, nego su nam sumanuti tipovi seli na grbaču zato što smo svi manje-više sumanuti. Za kraj – test smirenoumlja. Ako vam neko kaže da niste smirenoumni, a vi dreknete – ko nije smirenouman, majku li ti majčinu, onda znajte da smirenoumni zasigurno niste.